Будистички учитељи различитих школа и деноминација и око 200.000 људи из целог света окупили су се у недељу, 1. новембра, у бутанском граду Гелепуу, где је подигнуто 108 ступа у једном дану. Спољашње конструкције довршене су уз помоћ око 40.000 добровољаца, мада су припреме трајале месецима. Добровољци и радници с грађевинским прслуцима и заштитним шлемовима склапали су унапред израђене делове. Посао је, према речима једног од очевидаца, трајао око 12 часова, од два сата ујутру до два поподне, и окончан је приближно четири сата пре предвиђеног рока. Радове су обишли бутански краљ Џигме Кесар Намгјел Вангчук и његов отац, бивши краљ Џигме Сингје Вангчук, а монаси и верници су се молили на градилишту. Ноћу су се окупљали у великом броју у подножју ступа, певајући и молећи се са светлећим жутим куглама у рукама.
Ступе су средишњи део Града свесности Гелепу, пројекта који је замислио краљ, а пројектовале данске архитекте. Будући град, засад мало насеље од око 10.000 становника, налази се на југу земље, уз границу с Индијом, око 240 километара јужно од престонице Тимпуа. Замишљен је као живо привредно средиште у којем екологија и срећа грађана имају првенство над комерцијалном добити. Бутанци у њега полажу велике наде јер се земља суочава с растућом незапосленошћу, опадањем наталитета и масовним одласком квалификованих радника. Очекује се да би град могао да оснажи привреду и младима пружи прилике због којих би остали у земљи.
Иницијатива „Пројекат 108” предвиђа низ ступа високих око 15 метара, које су на међусобном растојању од око 108 метара постављене у једну линију дуж реке Мао Чу, тако да подсећају на литију споменика. Број 108 је у будизму свет, а овакве ступе у ваџрајанској традицији називају се џангчуб чортени. Организатори истичу да подизање чортена није само градитељски подвиг, већ једно од најзаслужнијих дела у будизму, које духовно користи и градитељима и свима који се с њим сретну. Затворене конструкције биће испуњене молитвама, благословима, реликвијама и духовним текстовима, чиме ће, према речима организатора, постати трајан материјални облик молитве.
Догађај је дубоко укорењен у верском и државном поретку Бутана, јединој сувереној држави у којој је ваџрајански будизам уставом утврђен као државна религија и уједно снажно прожима управу, културни идентитет и правни систем. Из тих начела произлази и чувени концепт бруто националне среће, који мир и опште благостање ставља испред пуког економског раста. Ваџрајана природу сматра светом и верује да у планинама, рекама и шумама обитавају духови, због чега је заштита животне средине и духовна дужност. Сама традиција чортена везује се за најраније споменике те врсте, подигнуте да би се у њих положиле Будине реликвије након његове смрти.
Портпарол Града свесности Кинли Дорџи оценио је окупљање као велики историјски и духовни догађај за Бутан, наводећи да су организатори првобитно очекивали хиљаде посетилаца, а да их је дошло 100.000. Гости, међу којима су будистички учитељи из храмова и манастира широм света, донели су драгоцене дарове и благослове за ступе, које се уздижу на истакнутом месту где индијске равнице прелазе у Хималаје. Међу присутнима је био и теравадски монах Панакара, који је раније ове године завршио 108 дана дуг Ход за мир, прешавши око 3.700 километара од Форт Ворта у Тексасу до Вашингтона. Он је у пратњи свог учитеља Ратанагуне и других чланова делегације на друштвеним мрежама путовање описао као свето ходочашће, а у видео-снимку обишао завршене ступе и рекао да је дошао да сведочи, моли се и види резултате.