Једном годишње велики број муслиманских верника из целог света окупља се у Саудијској Арабији како би кроз заједничке религиозне ритуале и молитве обавио хаџ, што за њих представља не само испуњење једне од основних верских обавеза већ и јединствено духовно искуство и прилику за тражење Божјег опроштаја и брисање прошлих грехова. Ове године припреме за овај велики догађај одвијају се у сенци крхког примирја у Ирану и пратећих тензија и неизвесности на Блиском истоку, који су претходно током године већ изазвали озбиљан хаос у путовањима и заробили део верника који су тада обављали умру, односно мање ходочашће. Хаџ је званично дефинисан као један од пет стубова ислама, поред исповедања вере, молитве, давања милостиње и поста, и дужан је да га бар једном у животу обави сваки пунолетни муслиман који је физички способан и који то себи може финансијски да приушти.
С обзиром на то да се исламски календар равна према Месечевим менама, годишње ходочашће циклично пролази кроз различита годишња доба и одржава се током дванаестог и последњег месеца који се назива зул-хиџе, а ове године званично почиње у понедељак. Када се хаџ поклопи са летњим месецима, изузетне врућине постају огроман изазов за вернике, о чему сведочи и трагичан биланс из 2024. године када је услед екстремних температура преминуло више од 1.300 људи. Тамошње власти су тада појасниле да су огромну већину страдалих чинили непријављени ходочасници који нису имали званичне дозволе и који су били принуђени да дуго пешаче под директним сунчевим зрацима без одговарајуће заштите и логистичке подршке.
На духовном плану, одлазак на ходочашће доноси дубоко унутрашње преображење јер се посматра као шанса за приближавање Богу и ходање стопама пророка, док на друштвеном нивоу овај догађај снажно уједињује муслимане различитих раса, нација, језика и друштвених слојева, развијајући међу њима осећај скромности и заједништва. Верници на путовање долазе са сопственим жељама и личним молитвама, а многи од њих носе и молбе својих рођака и пријатеља који нису били у могућности да крену на пут. Сама припрема за овако захтевно путовање често траје годинама, током којих људи штеде новац, чекају званичне дозволе, пакују најбитније потрепштине и посећују различита предавања како би се физички и ментално спремили за све предстојеће напоре.
Пре него што започну са самим обредима, ходочасници јасно дефинишу своју намеру и улазе у посебно свето стање које се назива ихрам, а које подразумева поштовање стриктних правила и строгих забрана, попут оне да мушкарци не смеју носити обичну кројену или шивену одећу која обавија тело. Уместо тога, мушкарци облаче једноставне беле ихрамске чаршаве како би одбацили сваки вид луксуза, сујете и светских статусних симбола, потпуно се препуштајући понизности пред Богом. Један од главних духовних врхунаца ходочашћа је стајање на равници Арафат, где верници у сузама упућују молитве и моле за милост, након чега обављају и таваф, односно седам кругова око Кабе у Меки, коцкасте грађевине која служи као централна тачка према којој се сви муслимани света окрећу током својих свакодневних молитаве.
Поред ових обреда, ходочасници такође прелазе пут Хаџере (Агаре), супруге пророка Ибрахима (Аврама), за коју се верује да је седам пута трчала између два брда у очајничкој потрази за водом за свог сина. Током трајања хаџа, тачније десетог дана месеца зул-хиџе, почиње велики исламски празник Курбан-бајрам, односно Празник жртве, који радосно прослављају муслимани широм планете у знак сећања на Ибрахимову спремност да принесе свог сина као чин потпуне покорности Божјој вољи. Током овог празника, породице традиционално кољу овнове или говеда и потом део тог меса обавезно деле сиромашним и социјално угроженим члановима своје заједнице.