Звуци црквених звона помешани са рафалном паљбом одјекивали су долином док су се стотине људи у уторак окупљале на сахрани Пјера Муавада и његове супруге, који су страдали у израелском ваздушном нападу током викенда. Муавад је био истакнути локални званичник Либанских снага, хришћанске партије познате по свом оштром противљењу Хезболаху, што је ову трагедију претворило у нову тачку усијања у већ дубоко подељеном Либану. Напад се догодио у месту Аин Саде, источно од Бејрута, када је погођен стан изнад њиховог, а израелска војска је саопштила да је мета био припадник Хезболаха, иако околности удара и даље остају неразјашњене и предмет су оштрих полемика.
Либанске снаге, које имају највећи блок у парламенту и четири министра у влади, годинама захтевају разоружавање Хезболаха, а последњих недеља директно криве ову групу за увлачење земље у рат са Израелом ради солидарности са Ираном. Посланик ове партије, Пјер Бу Аси, током сахране је изјавио да су Муавадови мртви јер је Хезболах донео „иранску одлуку” коју спроводи на штету свих грађана Либана, наглашавајући да нико од народа није тражио покретање овог сукоба. Овај инцидент је додатно ојачао наратив хришћанске заједнице која сматра да је Хезболах постао примарна претња националној безбедности и стабилности.
Док рат бесни, а израелске снаге надиру у Либан, тензије вртоглаво расту у хришћанским, сунитским и друским срединама због присуства великог броја расељених лица из шиитске заједнице, која чини базу Хезболаха. Становници ових области живе у константном страху да се међу цивилима крију оперативци Хезболаха или иранске Револуционарне гарде, чиме њихове зграде, хотели и комшилуци постају легитимне мете израелских удара. Напад у Аин Садеу потврдио је ове бојазни, јер су страдали људи који нису имали никакве везе са Хезболахом, али су постали „колатерална штета” у потери за скривеним метама.
Иако градоначелник Аин Садеа и војна истрага тврде да је стан изнад Муавадових био празан, породица страдалих и партијски врх су непоколебљиви у уверењу да је неко ту ипак боравио, излажући опасности читав објекат. Рајмонд Муавад, Пјеров брат, огорчено је изјавио да би било боље да је страдала стварна мета него његов брат који је покушавао да побегне од ратних дејстава. Оваква атмосфера неповерења и међусобног оптуживања озбиљно угрожава унутрашњи мир, док влада покушава да поврати контролу забраном војних активности Хезболаха и присуства иранских паравојних снага на својој територији.
Од почетка интензивирања сукоба прошлог месеца, у Либану је страдало преко 1.500 људи, док је више од милион расељено, што је изазвало хуманитарну кризу неслућених размера. Сахрана у планинама изнад Бејрута, праћена партијском музиком са разгласа и плачем рођака, постала је мрачан симбол тренутног стања у држави — земљи која је ухваћена у унакрсну ватру регионалних сила и унутрашњих трвења. За многе Либанце, смрт Пјера Муавада није само лична трагедија, већ доказ да у овом рату нико није безбедан, без обзира на своја политичка уверења или покушаје да остане по страни.