Лав XIV предводио је своју прву васкршњу мису као папа, упутивши са лође базилике Светог Петра снажан апел за полагање оружја и решавање глобалних сукоба путем дијалога. Први папа рођен у САД нагласио је поруку наде и васкрсења, позивајући светске лидере да изаберу мир који није наметнут силом, већ сусретом и разумевањем. Иако је задржао свечани тон благослова „Urbi et Orbi”, Лав је одступио од традиције поименичног навођења светских жаришта, попут рата у Украјини или сукоба САД и Израела против Ирана, уместо тога цитирајући свог претходника Франциска и његове речи о „великој жеђи за смрћу” којој свет свакодневно сведочи.
Трг Светог Петра био је испуњен са око 50.000 верника и украшен хиљадама белих ружа и пролећног цвећа, што је симболично пратило папине речи о победи живота над уништењем. У својој проповеди, Лав XIV је изразио забринутост због равнодушности према страдањима хиљада људи и економским последицама које ратови производе, наглашавајући да „идолопоклонство профиту” и насиље уништавају земљу и најслабије међу нама. Као конкретан корак ка духовној подршци миру, папа је најавио посебно молитвено бденије која ће се одржати 11. априла у самој базилици, позивајући хришћане на заједништво у тешким временима.
Овај Васкрс донео је и неколико занимљивих промена у папским обичајима, пошто је Лав XIV оживео праксу поздрављања верника на десет светских језика, укључујући кинески и арапски, коју је папа Франциско био запоставио. Такође, папа је током Велике недеље показао изузетну физичку спремност, вративши традицију прања ногу свештеницима на Велики четвртак и лично носећи крст кроз свих 14 станица на Велики петак. Након мисе, папа је у свом „папамобилу” прошао кроз масу све до реке Тибар, поздрављајући одушевљене ходочаснике који су дошли да прославе најрадоснији хришћански празник са новим поглаваром Цркве.
Истовремено, хришћани у Светој земљи обележили су Васкрс у знатно скромнијој атмосфери због безбедносних ограничења и израелских полицијских мера услед сталних ракетних напада. Традиционалне церемоније у цркви Светог гроба су скраћене, што је изазвало напетости између хришћанских лидера и локалних власти, нарочито након што је патријарху Пијербатисти Пицабали онемогућено предвођење литије на Цвети. Ова ограничења су погодила све верске заједнице у региону, укључујући муслимане током Рамазана и Јевреје током празника Пасхе, остављајући Јерусалим у стању пригушене празничне радости и појачаног опреза.
Насупрот томе, у Гази је мала палестинска хришћанска заједница прославила свој први Васкрс од успостављања примирја, изражавајући олакшање након трогодишње немогућности да нормално обележе празнике. Сличне сцене забележене су и у Техерану, где су јерменски хришћани у катедрали Светог Саркиса настојали да очувају привид нормалности за своју децу усред сукоба који траје већ пет недеља. Док су породице размењивале шарена јаја под сенком свакодневних ваздушних напада, архиепископ Сепух Саргсјан поручио је да су све њихове молитве усмерене ка коначном окончању рата, чиме су се васкршње поруке из Рима, Газе и Техерана стопиле у јединствен апел за мир.