Извештај Свепартијске парламентарне групе Уједињеног Краљевства (APPG FoRB) доноси алармантно упозорење о критичном положају верских мањина у Ираку, чији опстанак виси о концу упркос војном поразу Исламске државе. Према подацима из извештаја, од укупно 42 милиона становника Ирака, муслимани чине око 97%, док су немуслиманске заједнице — укључујући хришћане различитих деноминација, Језиде и мандејце — спале на свега 3% популације. Овај драстичан демографски пад директна је последица деценија ратова, прогона и масовне емиграције, што је довело до тога да организација „Open Doors” 2025. године рангира Ирак на високо 19. место светске листе земаља у којима је најтеже живети као хришћанин.
Парламентарна делегација, која је посетила регион у фебруару 2026. године, похвалила је Владу Региона Курдистана (КРГ) због напора у неговању суживота и пружања заштите мањинама, што овај део Ирака чини знатно сигурнијим у односу на остатак земље. Посебно је истакнута четврт Анкава у Ербилу као модел успешне реконструкције, где су кроз локалне иницијативе изграђени католички универзитети, школе и болнице које похађају студенти свих вероисповести. Међутим, чак и у овим „оазама сигурности”, црквени лидери упозоравају на економски егзодус: незапосленост и општа финансијска криза приморавају младе људе да напусте отаџбину, што представља тиху претњу која може довршити оно што је насиље започело.
Ситуација са Језидима описана је као посебно трагична и нерешена, са око 350.000 расељених лица која и даље живе у камповима, док се преко 2.500 особа води као нестало. До данас је откривено 96 масовних гробница, али повратак у регион Синџара ометају наоружане групе и споро спровођење „Синџарског споразума”, који би требало да обезбеди стабилност и цивилну управу. Током посете храму Лалиш, делегација је сведочила дубоким траумама заједнице која се осећа напуштеном од стране међународне заједнице, док обнова кућа и инфраструктуре тече поражавајуће споро у односу на размере претрпљеног геноцида.
Извештај упућује оштре препоруке властима у Багдаду, захтевајући побољшање безбедности у Мосулу и престоници, разоружавање паравојних формација у Синџару, те званично признање геноцида над Језидима. Истиче се да су политички спорови између централне власти и Курдистана око буџета директна препрека за развој и опстанак расељених заједница. Британски парламентарци апелују на своју владу да интензивира дипломатски притисак и одржи подршку верским лидерима, јер опоравак Ирака остаје изузетно крхка творевина која захтева континуирано међународно присуство.
На крају, документ закључује да се историјска разноликост Ирака налази на прекретници између преживљавања и потпуног ишчезнућа. Док Курдистан пружа релативну стабилност, без системских решења на државном нивоу и јачања одговорности за злочине Исламске државе, мањине ће наставити да виде емиграцију као једини излаз. Ово је преломан тренутак у којем заједничко деловање Лондона, Багдада и Ербила може одредити да ли ће хришћанство и древне вере попут језидизма остати живи део ирачког друштва или ће постати тек поглавље у историјским књигама.
