Драматична ескалација насиља у Јерусалиму обележила је почетак великих верских празника, претварајући прилазе џамији Ал Акса у право бојиште. Током бруталне интервенције израелске полиције, која је силом прекинула јутарњу молитву стотина верника испред Лавље и Иродове капије, повређене су најмање 152 особе. Употреба шок-бомби, сузавца и коњице у затвореним пролазима ка платоу џамије изазвала је метеж у којем је велики број људи задобио тешке повреде од гумених метака и пендрека. Посебно забрињавају извештаји медицинских служби Палестинског Црвеног полумесеца о првобитној блокади прилаза санитетским возилима, што је додатно отежало збрињавање тешко повређених који су лежали на плочницима свете четврти.
Док на улицама одјекују сукоби, унутар зидина затворене цркве Светог Гроба влада незапамћен мук јер су све васкршње литургије и обреди Велике седмице отказани за шири круг верника. Израелске власти оправдавају ове ригорозне мере безбедносним ризиком, поткрепљујући своје тврдње фотографијама остатака иранске балистичке ракете пронађене у Султановом базену, као и оштећењима на крововима у хришћанској четврти изазваним падом делова пресретнутих пројектила. Ове крхотине пројектила, које су 16. марта изазвале знатну материјалну штету, послужиле су као кључни аргумент за одлуку да би свако масовно окупљање у овом тренутку представљало неприхватљиву мета за нове таласе ваздушних удара из региона.
Одлука о потпуном затварању цркве Светог Гроба изазвала је оштре реакције верских лидера, при чему Латински патријархат истиче да се верницима први пут у модерној историји ускраћује право на молитву током целе Велике седмице. Док Ватикан апелује на Израел да омогући бар минималан приступ светињама, Јерусалимска православна патријаршија упозорава да ове мере представљају директан напад на вековни статус кво под изговором безбедности. Истовремено, Јордан је упутио оштру протестну ноту због напада на муслиманске вернике, називајући полицијску бруталност флагрантним кршењем међународног права које прети да запали цео регион, док израелски званичници остају неумољиви у тврдњи да су мере искључиво дефанзивног карактера.
Српска православна црква званично је потврдила да су сва организована поклоничка путовања из Србије за Васкрс 2026. године дефинитивно отказана због ратног стања. Патријарх српски Порфирије упутио је поруку саосећајности Јерусалимској патријаршији, називајући затварање највеће хришћанске светиње „живом раном за читав православни свет”. Иако су у току дискретни дипломатски преговори како би се омогућио долазак мале делегације СПЦ по Благодатни огањ на Велику суботу, мисија доношења светог пламена у Београд остаје под великим знаком питања због готово потпуне блокаде аеродрома „Бен Гурион” за цивилни саобраћај и изузетно строгих војних протокола.
Свети град се данас налази у процепу између верских осећања и војне силе, где су дубока подељеност и страх потиснули верске слободе у други план. Слике закључаних врата храма Васкрсења и крвавих сцена испред Ал Аксе шаљу поруку о Јерусалиму који је постао талац безбедносних процена и регионалних непријатељстава. Усред ове војне утврђености, верницима широм света преостаје само нада да ће дипломатски напори до Велике суботе ипак уродити плодом, како духовна престоница не би остала у потпуном мраку, без заједничке молитве и Благодатног огња који вековима симболизује наду и васкрсење.
