Свирепа стварност сиромаштва у Нигерији
Нигерија данас броји 237 милиона становника, од којих чак 133 милиона живи у вишедимензионалном сиромаштву које подразумева глад, болести и потпуни недостатак основних услуга. Ова криза је најизраженија у руралним срединама где је 72% становништва сиромашно, насупрот 42% у градовима. Узроци оваквог стања дубоко су укорењени у колонијалној историји и деценијама системске корупције која често онемогућава да хуманитарни програми, попут недавног „Renewed Hope”, стигну до оних којима су најпотребнији.
Повезаност етничке припадности и немаштине
Етничко сиромаштво представља системску маргинализацију одређених друштвених група које деле заједничку историју, културу и језик. У Нигерији, која је дом за преко 250 етничких група, ова неједнакост је драстична: чак 65% сиромашних и необразованих живи на северу земље, где преовлађују народи Хауса и Фулани. Разлика у стопама сиромаштва између савезних држава је огромна, крећући се од 27% у Онду на југу до застрашујућих 91% у Сокоту на северу.
Сиромаштво као плодно тло за тероризам
Неједнак развој и етничка неједнакост директно доприносе безбедносној нестабилности земље. Сиромашни људи су најподложнији регрутацији у терористичке групе, а њихове мете су најчешће управо други сиромашни грађани. Историја сукоба у земљама попут Руанде или Етиопије показује да етнички јаз лако доводи до насилних побуна и покушаја рушења власти, што чини борбу против сиромаштва кључним елементом националне безбедности Нигерије.
Неуспеси државних стратегија и потреба за променом
Досадашњи напори власти често су пропадали због политичког мешања, ограниченог финансирања и слабог законодавног надзора. Економски раст би могао бити решење само ако се богатство дели правично кроз „win-win” модел. Неопходно је преиспитати централизовани систем управљања и размотрити регионални модел који би се фокусирао на специфичне локалне проблеме и директно се суочио са корупцијом која „киднапује” развојне иницијативе.
Пут ка праведнијем друштвеном уговору
Решење захтева дугорочна улагања у људе, образовање повезано са локалним тржиштима и развој дигиталне инфраструктуре у удаљеним областима. Држава мора подстицати предузетништво и индустријски развој у етнички најугроженијим регионима како би се прекинуо циклус међугенерацијског сиромаштва. Транспарентност и одговорност власти једини су начини да се поврати поверење грађана и изгради инклузивни национални наратив који слави етничку разноликост Нигерије.
0 Коментари