Како је Черчил једва избегао смрт у канализацији Атине

Божићни „поклон” или коначни ударац

Крајем децембра 1944. године, Битка за Атину, познатија као Декемвријана, улазила је у своју завршну и најкрвавију фазу. Иако су снаге ЕАМ-ЕЛАС-а биле суочене са надмоћном британском војском од 60.000 војника и владиним трупама под командом генерала Скобија, борци на улицама су и даље веровали у преокрет. У таквој атмосфери очаја и одлучности, долазак Винстона Черчила у Атину на сам Божић за неке је представљао наду у политичко решење, док је за покрет отпора то била прилика да задају разарајући ударац самом центру британске моћи.

План за уништење хотела „Велика Британија”

Хотел „Велика Британија” на тргу Синтагма био је нервни центар британске војне управе и седиште владе Георгиоса Папандреуа. Поред високих официра, у њему су били смештени међународни новинари, као и савезничке мисије, укључујући совјетске и америчке представнике. Грчки отпор је осмислио незапамћен план: минирање темеља хотела како би се зграда потпуно срушила. Ова операција имала је за циљ да једним потезом елиминише целокупну непријатељску команду и присили Британце на повлачење из Грчке.

Пакао у атинској канализацији

Од 22. децембра, борци ЕЛАС-а су кроз кишне одводе и канализационе цеви кришом преносили вреће експлозива. Међу њима је био и чувени Манолис Глезос, човек који је 1941. скинуо свастику са Акропоља. Услови у тунелима били су застрашујући; тридесет људи радило је у потпуном мраку, газећи кроз хладну воду до појаса, међу пацовима и густим испарењима буђи. Поставили су количину динамита довољну да сравни целу грађевину са земљом, а Глезос је лично држао жицу за детонацију.

Наредба која је спасила Черчила

У тренутку када је све било спремно за активирање експлозива, из вођства ЕАМ-а стигла је панична наредба да се операција обустави. Разлог је био долазак Винстона Черчила и Ентонија Идна у зграду. Вође отпора нису желели да преузму одговорност за убиство једног од лидера „Велике тројке”. Такође, постојао је огроман страх од дипломатске катастрофе у случају погибије чланова совјетске мисије, чију је подршку грчка левица очајнички покушавала да осигура код Стаљина.

Историјски пропуст и наставак сукоба

Британски инжењери су открили тону динамита 26. децембра, а сам Черчил је касније телеграфисао супрузи о вештим рукама које су поставиле експлозив. Иако је планирани атентат пропао, конференција која је уследила није донела мир, већ је остала упамћена по оштрим сукобима и увредама. Експлозија у каналима Атине могла је из корена променити ток историје 20. века, али је уместо тога постала само још једна драматична епизода у суровом Грчком грађанском рату који је крварио годинама након тог Божића.