Muslimism in Turkey and Beyond. Religion in the Modern World, By: Neslihan Cevik, Series: The Modern Muslim World, 284 Pages, Hardcover, Published By: Palgrave Macmillan, Published: November 2015
Увођење „муслиманизма“ као хибридног идентитета
Чевик уводи нови термин, „муслиманизам“, како би описала савремене верске трансформације у Турској, одбацујући термин „исламизам“ као неадекватан. Она тврди да исламизам погрешно претпоставља поделу између ислама и модерности, тежи стварању исламске државе или идеолошке умме, док савремено муслиманско остваривање модерности оспорава ову претпоставку. За Чевик, муслиманисти у Турској нити одбацују модерност нити јој се потпуно покоравају, већ користе муслиманизам као хибридни оквир идентитета. Овај оквир им омогућава да прихвате модерне праксе (нпр. исламски хотели, мода) док истовремено подвргавају свој живот моралном поретку религије, градећи нову форму исламске ортодоксије и преиспитујући границе обе категорије.
Проблематично поистовећивање са либералним појмовима
Иако Чевик одбија да категорише муслиманизам као либералну теологију, она дефинише његов трансформативни карактер користећи либералне појмове као што су људска права, индивидуални избор и аутономија. Муслиманизам, за разлику од исламизма, није оријентисан ка држави или друштву, већ је центриран на појединцу, где слобода моралног избора постаје кључна за истинску веру, подржавајући одвојеност верске власти и државе у корист индивидуалних права. Постоји, међутим, кључни недостатак у Чевикином аргументу: она приписује ове либералне појмове муслиманизму, али ћути о томе да ли и како их муслиманисти различито тумаче у односу на традиционално либерално значење. Ако муслиманисти ове термине отелотворују према њиховим традиционалним либералним значењима, поставља се питање зашто би муслиманизам требало сматрати посебном категоријом, а не само обликом либерализма заогрнутим верским концептима.
Претерано разграничење и игнорисање сложених идентитета
Чевик користи модерне сфере (као што су удружења MUSIAD и MAZLUM-DER, исламски хотели и мода) да би илустровала муслиманизам као промоцију слободе, реформе, индивидуализације и грађанског друштва, док исламизам дефинише као тежњу ка пуританизму, државној централизованости и искључивости. Иако ово може одражавати крајности спектра, Чевикина анализа занемарује сложене и дискурзивне верске идентитете у великом делу турског друштва. Многи људи могу истовремено заговарати првобитну верзију ислама засновану на Курану и промовисати слободу избора, или уживати у модерним верским праксама и ангажовати се у традиционалним верским поретцима. Дакле, претерано идеолошко разграничавање исламизма и муслиманизма не успева да препозна различите верске облике.
О ауторки
Неслихан Чевик је ванредни сарадник Института за напредне студије у култури (Institute for Advanced Studies in Culture) при Универзитету у Вирџинији, САД. Она је ангажовани друштвени предузетник чији је рад објављен на CNN-Arabic, Daily Sabah, OrientXXI и Political Theology Today, а преведен је на арапски, француски и турски језик.
0 Коментари