ШТА ЧИТАТИ? Завођења ходочашћа. Света путовања даљна и заблудела у Западној верској традицији

The Seductions of Pilgrimage. Sacred Journeys Afar and Astray in the Western Religious Tradition, Edited by: Michael A. Di Giovine and David Picard, 298 Pages, Hardcover, Published By: Routledge, Published: November 2015

Квантитет, квалитет и шири домет збирке

Ова збирка есеја одражава актуелно стање у хуманистичким наукама, где академско напредовање све више зависи од количине објављених радова, поред квалитета. Усвајање стила природних и друштвених наука довело је до тога да се радови ослањају на обимну мрежу референци како би сугерисали постојање чврстог „тела знања“. Књига „Завођења ходочашћа“ показује и предности и недостатке овакве конвенције. Највећа предност је широк спектар гласова и материјала, који превазилази раније евроцентричне студије ходочашћа. У збирци су заступљени истраживачи из Турске, Израела, Швајцарске, Канаде и САД, са студијама које покривају православна ходочашћа у Аризони, суните, алавите, Грке и Јермене у јужној Турској, америчке евангелисте у Израелу, па чак и фасцинацију истраживањем свемира.

Кључна вредност: теоријски увод и концепт завођења

Највећа вредност целе збирке лежи у уводу, који су написали Мајкл А. Ди Ђовин и Дејвид Пикард. Увод пружа изванредну интелектуалну јасноћу и дубински увид у централни мотив – завођење. Њихова дефиниција завођења – „посебан друштвени процес у којем актер намерно, стратешки, и често кроз дуги низ интеракција, води свог субјекта ка нежељеном, нетачном или супротном току акције култивишући код субјекта снажну жељу или 'фасцинацију' која је супротна циљевим постојећим диспозицијама, мотивима, интересима, потребама или идејама о благостању“ – је изузетно вредна и трајаће деценијама. Иако неке емпиријске студије индиректно подижу питање завођења (нпр. студија Јулије Климове о комунитасу), само неколико њих, попут рада Јенса Крејната о Хатају или Џеки Фелдмана о вођењу у Израелу, нуди конкретна разматрања о овом концепту.

Јаз између теорије и емпирије

Иако квалитет густо искуствених антрополошких студија не доводи у питање да је књига вредна, потреба за објављивањем није сасвим невидљива, јер девет емпиријских поглавља углавном показују одсуство проширене рефлексије о теми завођења. Примери, као што је Климовин приказ руских православних парохијана у Калифорнији и њиховог искуства „појачане духовности“ у Аризони, пружају „сирови материјал“ који је тек у уводу претворен у теоријски ефекат. Изузетак чини поглавље Елен Бадон о „Циганском ходочашћу“ у Ле-Сент-Мари-де-ла-Мер, где је присутна успешнија интеграција теоријске и емпиријске анализе „тропа завођења“. Поставља се реторичко питање зашто теоријско и емпиријско морају бити тако одвојени и изражава се жеља да се „сирови материјал“ и рефлексија не одвијају одвојено – „на терену“ и „у кабинету“. У закључку, збирка се препоручује због своје ерудиције, али се истиче да је уводни део тај који истински унапређује знање о ходочашћу као завођењу.

О уредницима

Мајкл А. Ди Ђовин је доцент антропологије на Одељењу за антропологију и социологију Универзитета Вест Честер, и почасни сарадник на Одељењу за антропологију Универзитета Висконсин-Медисон. Ди Ђовин је аутор књиге „The Heritage-scape: UNESCO, World Heritage and Tourism“ (Пејзаж наслеђа: УНЕСКО, светско наслеђе и туризам), коуредник књиге „Tourism and the Power of Otherness: Seductions of Difference“ (Туризам и моћ Другости: Завођења различитости), такође са Дејвидом Пикардом, и „Edible Identities: Food and Foodways as Cultural Heritage“ (Јестиви идентитети: Храна и начини исхране као културно наслеђе) са Рондом Брулот (Ronda Brulotte). Опсежно је објављивао о праксама и етици у областима наслеђа и туризма. Дејвид Пикард је антрополог који ради на Универзитету у Лозани у Швајцарској, са истраживачким интересовањима за туризам, угоститељство, одрживи развој и производњу вина. Спроводио је истраживања у западном Индијском океану (углавном Реунион и Мадагаскар), Аустралији, Португалу и Аргентини/Антарктику. Његове главне публикације укључују једну књигу, „Tourism, Magic and Modernity“ (Туризам, магија и модерност) и пет уређених збирки: „Festivals, Tourism and Social Change“ (Фестивали, туризам и друштвене промене), „The Framed World“ (Урамљени свет), „Emotion in Motion“ (Емоција у покрету), „Couchsurfing Cosmopolitanisms“ (Космополитизми каучсурфинга) и „Tourism and the Power of Otherness“ (Туризам и моћ Другости), такође са Мајклом А. Ди Ђовином.