Херојско спасавање древних рукописа
Пре тринаест година, генерални секретар Института за високо исламске студије и истраживање Ахмед Баба, Абдулаје Сисе, ризиковао је живот да би из Тимбуктуа изнео десетине хиљада крхких рукописа, док су град заузимали екстремисти повезани са Ал Каидом. Током месец дана, рукописи су ношени ноћу на магарећим колицима до реке, а затим дрвеним чамцима и аутобусима превезени у Бамако, престоницу Малија, што је пут од 1.200 километара. У августу, 28.000 рукописа из Института враћено је безбедно у Тимбукту на захтев локалних лидера, што је одраз поноса на културно наслеђе и забринутости због влаге у Бамаку. Влада Малија то је представила као велику победу, иако Ал Каида и даље представља претњу, недавно је напала Тимбукту и увела блокаду горива.
Тимбукту као центар глобалног учења
Тимбукту је некада био значајан центар исламског учења, где су учењаци долазили да проучавају математику, науку, астрологију и управљање. Поред државног института, у приватним библиотекама налази се процењених 377.000 рукописа, који су такође прокријумчарени у престоницу и тамо су и даље ускладиштени. Директор Института, Мохамед Дијагајете, истиче да оно што се налази у тим документима не постоји нигде другде у свету. Ова архива о међусобним односима западноафричких царстава и племена пружа доказе да историја Африке није била само усмена.
Садржај рукописа и њихов значај
Рукописи, од којих неки датирају из 13. века, откривају богат свет: писма између емира и учењака расправљају о томе да ли је дуван грех или утеха, или садрже захтеве да се смањи мираз за жене како би сиромашни мушкарци могли да се жене. Белешке на маргинама детаљно описују историјске догађаје, попут земљотреса у 15. веку. Документи такође сведоче о томе да је ислам у региону дуго био обележен толеранцијом и поштовањем. На пример, један рукопис у приватној библиотеци бележи локални декрет који упозорава мушкарце да се не намећу женама, дајући женама право да траже правду.
Уништење и нове мере заштите
Брутални долазак милитаната Ал Каиде 2012. године био је шок: уништили су више од 4.000 рукописа, према мисији Уједињених нација. Такође су уништили маузолеје у Тимбуктуу, који су на листи Унескове светске баштине, као и „свету капију“ града. Ово разарање послужило је као позив на буђење за заштиту културног блага. Пре евакуације, само 20% рукописа Института било је дигитализовано, али је сада скоро све дигитализовано, а архиве су направљене на резервним серверима на другим локацијама.
Изазови и будућа доступност
Архивисти и библиотекари су сагласни да изазови и даље постоје. Рукописи су и даље похрањени у старим библиотекама од бртанице, иако особље Института тврди да су њихова документа сада на „сигурном месту“. Планирају да инсталирају и надзорне камере. Становници Тимбуктуа који воле историју настоје да ускладе заштиту и доступност. Како каже Сане Чирфи Алфа, оснивач локалне непрофитне организације, рукописи су „мртви док год остају у сандуцима“. За студенте, попут Бајлалија Махаманеа, рукописи, на пример они о биљној медицини, нуде свеже увиде и могућност да помогну лекарима у лечењу пацијената који не могу да добију лекове код куће.
0 Коментари