Астарта

Порекло и ширење култа богиње Астарте

Астарта је била сиро-палестинска богиња чије се обожавање проширило широм медитеранског Леванта. Најранији записи о њој појављују се у сиријским текстовима у $III$ миленијуму пре нове ере (Ебла и Мари), а учесталији су у $II$ миленијуму пре нове ере (Емар и Угарит). Њено име, у најранијем облику Ashtart, одражава женски облик семитског божанства Венере, Аштара/Атара, одакле потиче и име месопотамске богиње Иштар. Култ Астарте је пренет у Египат у другој половини $II$ миленијума, а од $I$ миленијума пре нове ере, ширио се путем Феничана из њихових приморских градова (као што су Сидон, Тир и Библос) до Кипра, Картагине, Северне Африке, Италије, Малте, Шпаније и Грчке. То сугерише да је Астарта, попут Аштаре и Иштар, имала астралне карактеристике (повезане са планетом Венером). Међутим, њена природа се мењала током времена, укључујући асоцијације са љубављу, плодношћу, ратом, поморским активностима и краљевским покровитељством.

Улога Астарте у Сирији и Феникији

У текстовима из Угарита, Астарта је била истакнута у ритуалним и жртвеним текстовима, иако су је у митолошким текстовима засeниле богиње Ашера и Анат. Често је помињана уз Анат, на пример, у епу о Керету као богиња славне лепоте, а у епу о Баалу обе покушавају да одврате Баала од убиства гласника бога мора Јама. Иако се често претпостављало да су Астарта и Анат биле Баалове супруге, то никада није експлицитно наведено у Угариту. Један од Астартиних епитета био је „Астарта поља“, што вероватно указује на плодност животиња. У Феникији је била водећа богиња, нарочито главна богиња Сидона, где је обожавана уз Баала и Ешмуна. У натписима је често носила титулу „Света краљица“ и „Дама“. Филон из Библоса ју је у својој Феничанској историји ( $c .100$ н.е.) описао као ћерку Урана, коју је Кронос узео за жену, и навео да је носила бикову главу као амблем краљевства, а Феничани су је изједначавали са грчком Афродитом.

Астарта у Египту и улога богиње рата

Култ Астарте пренет је у Египат током периода Новог царства и касније, где је постала позната као nbt pt – „Господарица Неба“. У египатској иконографији често је приказивана као богиња рата са штитом, копљем или луком и стрелом, понекад на коњу. Била је војна заштитница фараона $X V III$ и $X I X$ династије, као што су Рамзес II и Рамзес III. У миту „Сукоби Хоруса и Сета“, Астарта и Анат су представљене као ћерке бога Ра и жене бога Сет-Баала. Постоји и египатска парафраза хананског мита „Астарта и Море“, где Баал (Сет) уз помоћ Астарте побеђује бога мора Јама, који је желео да је узме за жену.

Астарта у Старом завету и верске контроверзе

Име богиње Астарте јавља се девет пута у масоретском тексту Старог завета/Хебрејске Библије. Једнина Aštōret јавља се три пута, при чему се у Првој књизи о Царевима (11,5) наводи да је краљ Соломон обожавао „Астарту Сидонаца“. Сматра се да је вокализација Aštōret намерно прилагођена да би подсећала на реч бошет (bōšet), што значи „срамота“, а која је често коришћена у Библији уместо имена Баал. Множина Aštārôt појављује се шест пута у пасусима који осуђују обожавање страних богова, често у изразу „Ваали и Астарте“ (bəʻālîm wĕhaʼăštārôt), што је вероватно био генерички израз за „богове и богиње“ (слично акадском ilāni u ištarāti). Астарта је такође можда „Краљица Неба“ чије се обожавање осуђује у Књизи пророка Јеремије, а њено име се користи и као назив места Аштарот.

Коалесценција са Анат и наслеђе култа

Током времена, континуирано повезивање и упаривање Астарте са богињом Анат широм Леванта довело је до њиховог коалесцентног спајања у једно божанство – богињу Атаргатис. Атаргатис је обожавана у Сирији током хеленистичког и римског периода, а њено име је спој имена Attar (облик имена Астарте) и Atta (арамеизирани облик имена Анат). Ипак, Астарта је вероватно извесно време опстала као засебна богиња упоредо са Атаргатис. Иако су глинене плочице из касног бронзаног и раног гвозденог доба које приказују наге жене са наглашеним полним органима често повезиване са Астартом, модерна истраживања налажу опрез, јер оне нису експлицитно насловљене и могу приказивати било коју од неколико богиња плодности или чак људске жене.