Феномен путовања и Колос Менона
Упркос огромним удаљеностима и недостатку модерног превоза, путовање је било значајна појава у Римском царству. Као доказ за то служе Колоси Аменхотепа III у Египту, којег су грчки и римски путници преименовали у Менона. На њиховим основама пронађено је чак 107 натписа (61 на грчком, 45 на латинском и један двојезични) од посетилаца из целог Царства – од Галије до Анадолије. Ови записи, који сведоче о слушању "Меноновог" звиждука у зору, показују да је за људе са ресурсима или храброшћу, путовање до најудаљенијих крајева Царства било честа појава.
Политичка и инфраструктурна позадина мобилности
Ова широка мобилност омогућена је јединственом политичком реалношћу: Pax Romana (Римски мир) који је успоставио Август након грађанских ратова. Стабилност је донела нови осећај сигурности и подстакла је развој мреже инфраструктуре без преседана, која је укључивала поплочане путеве, луке и пловне реке, повезујући удаљене углове Царства. Како је приметио говорник Аелије Аристид, ова ситуација је створила слободу кретања – не само одсуство законских препрека већ и непостојање правих граница у модерном смислу. Иако је било неких ограничења (попут забране уласка сенаторима у Египат или контроле студената у Риму), она су била специфична и релативно ретка, чиме је контрола била изузетак, а не норма.
Покретачке силе миграције и економска експанзија
Путовање није било вођено само радозналошћу елите (која је тражила чуда попут египатских антиквитета, што је приметио Плиније Млађи), већ и економским потребама Царства. Трговци, бизнисмени, превозници и робови били су стално у покрету. Економска размена је била динамична, о чему сведоче бродоломи и роба попут лампи фирме Фортис пронађених широм Царства. Постојање комерцијалних уреда трговаца из различитих региона у луци Остији показује космополитску атмосферу. Због ове неометане слободе кретања и боравка, миграција је све више постајала добровољан чин, покретан личном амбицијом, тражењем бољих прилика и образовањем (као што је био случај са писцем Апулејем).
Трансформација градова и мултикултурализам
Градови су били главна одредишта за мигранте, неопходна за одржавање њихове популације. Рим је до 1. века нове ере достигао милион становника, а његов космополитизам забележио је песник Атенеј из Наукратиса назвавши га "оличењем настањеног света". Иако је ксенофобија постојала (на пример, Јувеналова сатира против Грка), укупан ефекат мобилности био је изузетна међукултурална комуникација и конвергенција. Мањина "покретних" људи преносила је обичаје, језике, идеје и религије (укључујући хришћанство) већини "стајача". Латински је постао lingua franca на западу, док је грчки цветао на истоку.
"Космополитизација" и заједничка припадност
Овај процес, који историчарка Клаудија Моати назива "космополитизацијом", није био само правни или униформан процес, већ акумулација и коегзистенција различитих идентитета. Људи широм Царства су се сматрали Римљанима чак и без посете Риму. Иако је пуноправно грађанство свим слободним мушкарцима дато тек 212. године (Constitutio Antoniniana), постојао је осећај "заједничке националности" и сродства. Јуриста Модестин је то сажео: "Roma communis nostra patria est" ("Рим је наша заједничка отаџбина"). Ова толеранција на плуралност и интерконективност, упркос чињеници да је Царство било империјалистичка машина заснована на освајању и ропству, допринела је његовом опстанку и процвату, представљајући рану верзију глобализације.
0 Коментари