Откриће праисторијске уметности у Нефуд пустињи
Међународни истраживачки тим је пре око две године открио више од 170 древних гравура на литици у северној Арабији, близу јужне ивице Нефуд пустиње у Саудијској Арабији. Ове гравуре, од којих једна приказује камилу природне величине, датирају од пре око 12.000 година. Смештене високо на стрмој литици, оне су преживеле хиљаде година ерозије, постајући готово невидљиве, пре него што су поново откривене. Нова студија објављена у Nature Communications објашњава да ови налази нису само уметничка дела, већ су служили као важне маркације извора воде у пустињи, сведочећи о иновативности људи који су живели у суровом, сушном окружењу.
Налази и хронологија живота на Арабијском полуострву
Претходна истраживања су показала да је Арабија била знатно влажнија између пре 10.000 и 6.000 година, када су се травњаци ширили у данашње пустињске области. Међутим, најновији проналасци пружају трагове о још старијем присуству људи. Идентификовано је више од 60 панела са 176 гравура у три до сада неистражена подручја. Гравуре укључују 130 слика животиња природне величине — камиле, дивљи магарци, газеле, дивокозе (ibex) и дивља говеда (aurochs) — неке дугачке и до три метра. Истраживачи су били узбуђени када су пронашли нетакнуте археолошке слојеве директно испод угравираних камила, укључујући и алатку која је коришћена за стварање тих гравура.
Методе датирања и докази о старости
Коришћењем луминесцентног датирања, методе која мери када је седимент последњи пут био изложен сунчевој светлости, утврђено је да слој у којем је пронађена алатка за гравирање има старост од приближно 12.000 година. Исти слој је такође садржао артефакте типичне за то време, укључујући мале врхове стрела, камене перле, па чак и перлу направљену од морске шкољке. Ови артефакти доказују да су људи који су стварали ову уметност били део широке мреже, користећи исте алате и накит као заједнице у Леванту, 400 километара северније.
Повратак воде и опстанак у пустињи
Значајно је да је тим открио да су гравуре постављене у близини древних сезонских језера. Крајем последњег леденог доба, клима је била изузетно сува. Ова језера, датирана на око 15.000 година, представљају први директан доказ повратка површинске воде у Арабију након дугог сушног периода. Ово откриће помера временску линију повратка влажних услова хиљадама година уназад, проширујући прозор могућности за људско насељавање у сувим унутрашњим областима. Резултати истраживања недвосмислено показују да су пре 12.000 година људи могли да користе ова сезонска језера за опстанак у пустињи.
Симболика и стратешко обележавање
Људи су обележавали ове виталне изворе воде и путеве који су до њих водили монументалним сликама на стенама. Иако истраживачи не знају тачно зашто су то радили, јасно је да су ове слике биле стратешки постављене. Чињеница да су гравирали камилу, животињу која и данас представља моћан симбол опстанка у пустињи, наглашава њен значај за ове заједнице. Ова древна уметност показује изузетну отпорност и способност прилагођавања људи суровом окружењу, користећи уметност као средство за навигацију и очување живота.
0 Коментари