Хеленистичка и средњовековна алхемија

Алхемија као религија у хеленистичком Египту

Почетком хришћанске ере, дошло је до промене у друштвеним и верским ставовима. Рационализам је почео да слаби, а пораст скептицизма довео је до филозофског вакуума. То је створило подстицај за мистична веровања, а посебно су привлачни били гносис и херметизам. Управо се у Египту, након Александровог освајања, овај процес највише развијао. У овом контексту, алхемија се трансформисала из вештине прављења злата у езотеричну религију. Уместо да знање стичу истраживањем, алхемичари су га тражили кроз божанско откривење и натприродну инспирацију.

Доктрина: ослобађање душе из материје

Кључни циљ ове религијске доктрине био је ослобађање душе из материје. Верује се да је душа заробљена у материји и да се може ослободити само кроз гносис – знање о Богу. У складу с тим, алхемија је почела да користи сопствена начела (попут праматерије, симпатије и трансмутације) као религиозне симболе. Верујући да је у материји заробљена божанска душа, алхемичар је себе видео као свештеника који има дужност да изврши „искупљење материје“. Повезивање материје са људским бићем и његовом душом било је фундаментално. Принцип „оно што је унутра, то је и споља“ објашњавао је везу између микрокосмоса човека и макрокосмоса планетарних божанстава.

Ритуали и мистично наслеђе

Идентитет алхемичарске заједнице није познат, али се верује да су то биле лабаво повезане групе. Према миту, алхемијска знања су била божанско откривење, а њихови заговорници позивали су се на ауторитет божанстава попут Изиде и Хермеса Трисмегиста. Алхемичари су били попут свештеника, а њихов рад није био само техничка вештина, већ духовна потрага за спасењем сопствене душе. Тајно знање се преносило само „достојнима“, што је стварало мистичну традицију (traditio mystica) која је била карактеристична за херметизам.

Језик алхемије: симболизам и афоризми

Језик алхемије је био испуњен симболизмом и мистичним жаргоном како би се заштитио од профаних. Алхемичари нису анализирали, већ су правили аналогије, користећи металуршке термине како би изразили духовне концепте. На пример, „прочишћавање“ је значило одвајање чистог од нечистог, али се користило за процес духовног прочишћења. У свом дуалистичком приступу, алхемичари су користили антониме (топло/хладно, мушко/женско) како би објаснили своје идеје о духовном и телесном. Афоризми су били још један важан елемент алхемијске доктрине, коришћени су да сажето и загонетно пренесу сложене идеје, попут познатог: „Оно што је горе, исто је као оно што је доле“.

Алхемија у другим културама и њено наслеђе

Поред хеленистичког Египта, духовна алхемија се развила и у другим културама. У Кини је била повезана са таоизмом и тежила физичкој бесмртности. У Индији је била аналогна јоги, где алхемичари прочишћење метала виде као пандан прочишћењу тела. Занимљиво је да је исламска култура одиграла кључну улогу у преношењу алхемијског знања на Запад преводећи грчке текстове. Иако је модерна наука одбацила алхемију, њен мистични аспект је опстао, што се данас види у покретима попут розенкројцера.