Глобални успон калвинизма и изазови
Почетком 17. века, неколицина протестантских пастора и капелана у Амстердаму почела је да прати бродове Уједињене Источноиндијске компаније (VOC) до малих холандских трговачких насеља у југоисточној Азији. Ови калвинистички (реформисани протестантски) свештеници кренули су у далеке земље како би спречили запослене у Компанији да подлегну „лажним религијама“ и како би преобратили „пагане“ и „Мавре“ (муслимане) у протестантско хришћанство. Тако је калвинизам постао глобалан у 17. веку, и до затварања VOC-а у децембру 1799. године, Холандска реформисана црква је основала десетине цркава, стотине школа и преобратила хиљаде домородаца широм света. Калвинизам је ова достигнућа остварио упркос значајним препрекама: почео је век касније од католичких мисија; број његових свештеника био је занемарљив у поређењу са легијама које је слала Римска црква; и придржавао се доктрине предодређења, која је учила да је Бог унапред одлучио вечну судбину свакога. Упркос овим недостацима, холандски калвинисти су успели захваљујући одличној организацији школа и превођењу језика, а њихова глобална искуства донела су им нове перспективе у посматрању религије и културе у Европи.
Мисионарска делатност и њена контроверзна природа
Из Холандске Републике и уз подршку трговачких компанија (VOC и WIC), калвинизам је постао глобална религија уплетена у мрежу трговине и царства. Многи свештеници Реформисане цркве, следећи учење Жана Калвина, видели су Божију промисао и отварање врата за ширење „правог хришћанства“. Неки су чак веровали да ће проповедање аутентичне, библијске верзије хришћанства (за разлику од католичке) довести до светског преобраћења муслимана и Јевреја, што би покренуло други Христов долазак. Отприлике 1.000 калвинистичких пастора придружило се трговачким компанијама између 1605. и 1799. године, што је био најранији и најодрживији протестантски мисионарски напор ван Европе. Међутим, у овом процесу, холандски свештеници су одобравали трговину робљем, пристајали на империјално насиље (попут масакра на Бандским острвима 1621. године) и патили у далеким, страним окружењима. Калвинистички мисионари су чак бранили ропство тврдећи да је „хуманије“ од католичког и муслиманског, иако су резултати крштења робова ради ослобођења били мешовити.
Школе, језик и инструменти ширења утицаја
Најважнија активност, у смислу ширења утицаја калвинизма, било је оснивање школа. Школе су ницале готово свуда где су се Холанђани населили, од Амбоине (Индонезија) и Цејлона (Шри Ланка) до Њу Амстердама (Њујорк). Ове школе су биле заједнички подухват свештеника, гувернера и домородачких учитеља, а циљ им је био подучавање деце читању, писању и, пре свега, учењима калвинистичког хришћанства. Домородачки учитељи, који су често били једина веза са локалним становништвом, сматрани су најбољом надом за успех глобалног калвинизма. Свештеници су, упркос жељи компанијских власти да наметну холандски језик, често морали да се окрену локалним језицима или португалском (lingua franca Индијског океана). Калвинистички свештеници су, радећи са локалним лингвистима, играли важну улогу у кодификацији и стандардизацији језика попут малајског, тамилског и синхалеског, преводећи катихизисе, граматике и делове Библије, чиме су олакшали комуникацију сложених теолошких доктрина попут Тројице и Оваплоћења преко језичких баријера.
Идолатрија, културни сукоб и отпор домородаца
За аустеричне, идолофобичне калвинисте из северне Европе, нови свет је био испуњен „идолатријом и сујеверјем“. Они су апсолутно презирали верске слике, ритуале и амајлије које су биле уобичајене широм света. Ово је стварало предност за католичке мисионаре, који су могли користити своје слике Богородице, светаца и распећа као мостове ка католицизму, што је доводило до жалби калвиниста да пагани лакше прихватају католичке обреде. Упркос протестима свештеника, домороци су имали своје разлоге за крштење, похађање цркве и слање деце у школе: могли су добити црквену милостињу, оженити се хришћанком или стећи наставничку позицију, што је све пружало материјалне користи и услуге код Компаније. Због ових „световних мотива“, многи калвинистички свештеници су развили песимизам према способности „пагана“ и „Мавра“ за „право хришћанство“, често закључујући да су њихове културе превише заражене идолатријом и полигамијом да би виделе истину.
Глобална перспектива и њен утицај на Европу
Иако су калвинистички свештеници кренули у свет да преобрате нехришћане, утицај се кретао и у супротном смеру: „неверници“ су такође утицали на градове и мисао Холандске Републике. Паганске и муслиманске слике, попут оних које је сакупио свештеник Јакоб Кантер Висхер као „сувенире“ са мисије, нашле су се у „ормарићима знатижеље“ европске елите. Најважнија лекција коју су „пагани“ пренели Европљанима, према историчарима, јесте ново гледиште на страхове од ђавола и сујеверја о вештичарењу. Свештеник Балтасар Бекер, у свом контроверзном делу „Очарани свет“ (De Betoverde Weereld, 1691), користио је извештаје своје калвинистичке браће из иностранства да докаже да су праксе које се у Европи сматрају вештичарењем само „смешно паганско сујеверје“. Бекер је тврдио да је „Ђавоље царство“ заблуда и користио је компаративну и релативистичку перспективу на светске религије, која је настала из искустава калвинистичких мисија и њиховог уплитања у царство. Овај глобални увид је помогао неким Европљанима да преиспитају уобичајене претпоставке и прихваћене праксе код куће.
0 Коментари