Настанак и веровања Друза
Друзи су верска заједница која је настала пре отприлике 1.000 година, одвојивши се од ислаилизма, гране шиитског ислама. Њихове верске праксе су углавном тајне, а прелазак у њихову веру за аутсајдере није дозвољен. Међуверски бракови су такође снажно обесхрабрени. Више од половине од око милион Друза широм света живи у Сирији, док остали живе углавном у Либану и Израелу, укључујући и Голанску висораван коју је Израел освојио 1967. године.
Друштвени принципи и кохезија заједнице
Кључна друштвена доктрина Друза је одбрана сопствене браће, што значи међусобна подршка и помоћ, како објашњава Макрам Раба, доцент историје на Америчком универзитету у Бејруту. Овај принцип обезбеђује да сваки Друз, било где у свету, аутоматски добије помоћ од другог Друза. Раба истиче да социјални и културни ритуали одржавају заједницу на окупу, описујући их као „велико племе“. Међуверски бракови нису подржани, а они који их практикују ризикују да буду изоловани од заједнице.
Односи са сиријском владом
Друзи у Сирији имају дугу историју самосталног деловања како би опстали међу моћним силама у земљи. Били су активно укључени у побуне против османске и француске колонијалне власти ради успостављања модерне сиријске државе. Већина Друза је поздравила пад сиријског аутократе Башара ал-Асада у децембру, али су били подељени око владавине привременог председника Ахмеда ал-Шарае. Најновије насиље учинило је заједницу скептичнијом према новом сиријском руководству и довело у питање могућност мирног суживота.
Друске милиције и аутономија
Друзи су годинама имали више оружаних милиција, првобитно формираних за заштиту својих заједница од бораца Исламске државе и трговаца дрогом. Асад им је невољно дао одређени степен аутономије како би избегао њихово укључивање у сукобе на првим линијама фронта. Друзи су били изузети од регрутације у сиријску војску, уместо тога су успоставили локалне оружане фракције сачињене од радника и фармера који патролирају њиховим подручјима.
Пост-Асад период и будућност Друза
Након Асадовог свргавања, Друзи су оклевали да положе оружје. То је довело до циклуса неповерења, где провладини елементи фракције Друза приказују као потенцијалне сепаратисте или израелске марионете, док непријатељство владе само продубљује забринутост Друза. Док су Друзи у Израелу позивали на интервенцију ради заштите својих сународника у Сирији, лидери Друза у другим регионима одбацили су такву израелску интервенцију. Ова сложена динамика наставља да обликује будућност ове заједнице.