Нигеријски хришћани размишљају о бившем председнику Бухарију након његове смрти

Контроверзна оцена улоге Мухамадуа Бухарија у прогону хришћана у Нигерији

Католички лидери у Нигерији дају супротне оцене улоге коју је бивши председник Мухамаду Бухари имао у прогону хришћана у земљи. Док секретар Генералне регионалне бискупске конференције Западне Африке (RECOWA), отац Виталис Анаехоби, тврди да је Бухари био пријемчив за Цркву и да су „врата покојног председника Мухамадуа Бухарија увек била отворена за Католичку цркву у Нигерији“ током његових осам година мандата (2015-2023), други износе тешке оптужбе.

Бухари оптужен за „државну политику исламизације“

Емека Умеагбаласи, директор католичке НВО „Интерсосијети“, памти Бухарија као прогонитеља хришћана, тврдећи да је он ефективно учинио прогон хришћана „државном политиком“. Умеагбаласи наводи да је Бухаријева администрација омогућила улазак разних милиција, попут Фулaни пастира, и других страних џихадиста у Нигерију, што је омогућено отварањем граница земље 2017. године. Извештај „Интерсосијетија“ из 2017. године оптужио је Бухаријеву владу за оркестрирање увоза око педесет терористичких група.

Пораст убистава хришћана током Бухаријевог мандата

Подаци које је прикупио „Интерсосијети“, а потврдио Међународни хришћански центар (ICC), показују да је преко 18.000 хришћана убијено у Нигерији између 2015. и 2023. године. Овај период се поклапа са председништвом Мухамадуа Бухарија, током којег се његова администрација суочила са широким критикама због неактивности против Фулaни милиција које су систематски циљале хришћанске пољопривредне заједнице. Под Бухаријем, Нигерија је постала најсмртоноснија земља на свету за хришћане, према извештају организације „Отворена врата“. Умеагбаласи тврди да Бухари, који је и сам Фулaни, ниједном јавно није осудио нападе Фулaни милиција на хришћане.

Објашњења и трајна критика

Бухари је убиства настојао да представи као последицу климатских промена и раста популације, објашњавајући: „Са климатским променама и растом популације и културом сточара, ако имате 50 крава и оне једу траву, било који корен, до ваше водене тачке, онда ће је пратити. Није важно чија је фарма.“ Међутим, „Интерсосијети“ и даље тврди да Бухаријева администрација није адекватно реаговала на систематско насиље против хришћана, што се своди на државно спонзорисани прогон.

Изазови нове администрације и позив на правду

Умеагбаласи тврди да ни администрација председника Боле Тинубуа није променила курс, упркос јавним изјавама. Он наводи да су гувернери, војска, па чак и неки свештеници, саучесници у текућем „геноциду“ против хришћана. Иако је председник Тинубу добио похвале за осуду напада, попут оних у држави Бенуе где је страдало преко 220 људи, чини се да осим јавног изражавања забринутости, ништа значајно није учињено у погледу тражења правде за жртве.

Бивши председник Нигерије Мухамаду Бухари, који је преминуо 13. јула, у свом родном граду Даури, на северу Нигерије, 23. фебруара 2019. (Извор: Бен Кертис/АП)