Историчар тврди да је откривен и решен тајни код грчког филозофа Платона

„Платонов код“: откривена тајна музичка структура у делима древног филозофа

Др Џеј Кенеди, историчар са Универзитета у Манчестеру, недавно је објавио научно дело које открива скривени ритам и систем симбола у кључним текстовима древног грчког филозофа Платона, најзначајније у „Држави“. Овај ритам, назван „Платонов код“, представља музички образац. Кенеди је уочио да Платон убацује групе речи на сваких дванаест делова свог писања – схвативши да грчка музичка скала садржи дванаест нота – и да је помоћу ових размакнутих инкремената Платон успео да прикаже целу музичку скалу. Ове ноте нису биле исте, већ су изражавале широк спектар емоција и афеката кроз свој контраст и дисонанцу.

Платоново предвиђање научне револуције и уједињење науке и религије

Скривени кодови показују да је Платон предвидео научну револуцију 2.000 година пре Исака Њутна, откривајући њену најважнију идеју – да је књига природе написана језиком математике. Декодиране поруке такође отварају изненађујући начин да се уједине наука и религија. Платон је веровао да страхопоштовање и лепота које осећамо у природи показују да је она божанска; откривање научног поретка природе је приближавање Богу. Ова ревелација би могла да трансформише данашње „културне ратове“ између науке и религије. Платоново размишљање у овом погледу било је под утицајем Питагоре, другог древног грчког филозофа и математичара, који је веровао да се универзум може свести на природни, математички темељ и да се соларни систем креће у ритму који је назвао „хармонијом сфера“.

Музички код и структурна софистицираност „Државе“

Присуство „Платоновог кода“ у „Држави“ додаје структуралну софистицираност делу које је већ било богато сложеним идејама о природи друштва и политике. Платон је успео да упише референцу на Питагору у сам ДНК свог писања, док је истовремено утицао на апстрактне концепте демократије и цивилизације у годинама које долазе. Др Кенеди тврди: „Ово је право откриће, не само реинтерпретација. Како читамо његове књиге, наше емоције прате успоне и падове музичке скале. Платон свира своје читаоце као музичке инструменте.“

Тајност ради сигурности и лична превирања

Платон није дизајнирао своје тајне обрасце искључиво из задовољства, већ ради сопствене сигурности. Велике идеје су биле опасна претња грчкој религији тог времена, јер је Платон јасно држао да математички закони – а не богови – контролишу универзум. Његов сопствени учитељ, Сократ, био је погубљен од стране државе због јереси, па је тајност била нормална у древним временима, посебно за езотерично и верско знање. За Платона је то било питање живота и смрти, те је кодирање његових идеја у тајне обрасце био једини начин да буде безбедан.

Револуционарно откриће и његове импликације

Открића др Кенедија нису само изненађујућа и важна; она обарају конвенционална схватања о Платону. Савремени историчари су увек порицали постојање кодова, али др Кенеди је сада доказао супротно. Он додаје: „Ово је почетак нечег великог. Требаће генерација да се разраде импликације. Свих 2.000 страница садрже неоткривене симболе.“ Овај рад отвара потпуно нову перспективу на Платоново стваралаштво, показујући његову изузетну интелигенцију и способност да комуницира на више нивоа, чак и 24 века након своје смрти.

Платон у Атинској школи, или Scuola di Atene. 
Слика италијанског уметника високе ренесансе Рафаела Сантија.

Постави коментар

Новија Старијa77