У Буенос Ајресу је одржан необичан техно-рејв којим је одата почаст папи Фрањи, тачно годину дана након његове смрти у априлу 2025. године. Главна звезда догађаја био је португалски свештеник Гиљерме Пеишото, познат као „Падре Гиљерме”, који је својом мешавином електронске музике и верских порука привукао хиљаде људи на историјски Трг маја. Док су се на огромним екранима смењивале слике покојних папа Фрање и Јована Павла II, овај свештеник-ди-џеј је у свештеничкој одори и са слушалицама на ушима два сата управљао атмосфером, поручујући присутнима: „Бог вас благословио, хајде да плешемо”.
Падре Гиљерме је постао глобална сензација са преко 2,8 милиона пратилаца на Инстаграму, а његов пут ка светским подијумима почео је из жеље да прикупи средства за своју парохију. Иако је у почетку страховао од реакције надређених, инспирацију је пронашао у порукама папе Фрање, који је охрабривао клир да изађе на периферије друштва и не боји се иновација. Након што је завршио школу за ди-џејеве, Пеишото је свој преломни тренутак доживео на Светском дану младих 2023. године, када је наступио пре мисе коју је предводио сам Фрања, учврстивши тако нераскидиву везу са покојним папом.
Догађај у Аргентини окупио је невероватан спој људи, од посвећених верника до потпуних агностика који су дошли искључиво због музике. Док је Трг маја под ласерским светлима подсећао на ноћни клуб, млади су плесали уз ремиксе песама групе Квин, Бед Банија и Пеишотовог хита „Горушичино зрно”. Многи посетиоци су истакли да је ово јединствена и приступачна прилика да виде уметника који иначе наступа у најскупљим светским клубовима попут оних на Ибици, али овога пута у контексту који спаја забаву са дубоким поштовањем према лику и делу вољеног аргентинског папе.
Овај свештеник види свој рад као специфичан облик евангелизације прилагођен модерном добу и генерацијама које су се удаљиле од цркве због разних скандала и отпора модернизацији. Наступајући на великим фестивалима у Шпанији и Мексику, Пеишото настоји да сруши баријере између религије и младих, шаљући поруке мира, заједништва и унутрашње среће. Његов циљ је да покаже како духовност не мора бити везана само за строгост и материјално поседовање, већ да се може пронаћи и у заједничкој радости коју музика пружа.
Иако папе Фрање више нема, његов револуционарни дух наставља да живи кроз овакве необичне иницијативе које спајају традицију и савремену културу. Пеишото наглашава да никада неће изгубити везу са Фрањом, јер га је управо он подстакао да свој таленат искористи за повезивање људи на неочекиваним местима. Овај догађај у срцу Буенос Ајреса показао је да се сећање на папу може славити и кроз ритам и плес, чиме се наставља мисија отварања цркве ка свету коју је Фрања започео током свог понтификата.