Врховни суд Сједињених Америчких Држава прихватио је да разматра случај католичких предшколских установа из Колорада које тврде да је њихово искључивање из државног програма финансирања неуставно. Спор је настао јер држава Колорадо захтева од свих учесника у програму универзалног предшколског образовања поштовање закона о недискриминацији, што укључује обавезу пријема деце из ЛГБТК+ породица. Католичка парохија Свете Марије и Надбискупија у Денверу, уз подршку администрације, истичу да овакво условљавање директно крши њихова верска права и присиљава их да делују супротно сопственим догмама о роду и браку.
У средишту правне аргументације школа налази се тврдња да Колорадо примењује двоструке аршине приликом селекције установа које могу примати новац пореских обвезника. Према њиховим наводима, држава дозвољава другим предшколским установама да дају приоритет одређеним групама, попут деце са сметњама у развоју или оне из породица са ниским примањима, па сматрају да би и њихове политике пријема засноване на вери требало да буду једнако прихваћене. С друге стране, власти Колорада истичу да су сви добродошли у програм под условом да прате правила која важе за све, наглашавајући да критеријуми прихода и инвалидитета нису исто што и дискриминација на основу сексуалне оријентације породице.
Овај случај представља најновији у низу сукоба пред судом у којем већину чине конзервативне судије, а који све чешће доноси пресуде у корист верских права насупрот правима ЛГБТК+ заједнице. Заступници верских слобода из организације „Becket Fund” поздрављају одлуку суда да чује аргументе, подсећајући на раније пресуде по којима држава не сме ускраћивати јавне бенефиције грађанима само због њихове вероисповести. Они тврде да правила у Колораду фактички делују као забрана за католичке институције, што виде као неприхватљив облик институционалне дискриминације хришћанских вредности у образовном систему.
Током предстојећег поступка, који је заказан за јесен, суд ће такође разматрати могућност сужавања важног преседана из 1990. године који је поставио судија Антонин Скалија. Тадашња одлука је утврдила да верска уверења не ослобађају појединце или институције од поштовања општих закона који се једнако примењују на све грађане. Иако су судије одбиле захтев да се ова пресуда потпуно поништи, само разматрање њеног сужавања указује на потенцијалну спремност суда да прошири обим изузећа за верске групе из општих грађанских прописа.
Досадашња пракса овог сазива суда показује јасну тенденцију заштите верских израза у јавном простору, што потврђују и претходне одлуке у корист хришћанског саветника из Колорада, родитеља у Мериленду који се противе ЛГБТК+ литератури, као и средњошколског тренера који се молио на терену. Овакав правни тренд сугерише да би одлука у овом случају могла имати далекосежне последице на све државне програме који укључују приватне актере. Тиме се додатно продубљује дебата о томе где престаје државна регулатива, а где почиње неприкосновена слобода вероисповести у оквиру савременог америчког друштва.