Виктор Саријаниди: откривач изгубљених цивилизација Бактрије
Виктор Саријаниди, истакнути грчко-руски археолог понтијског порекла, остао је упамћен као „песник археологије” и човек који је својим деценијама дугим радом у пустињама Туркменистана и Авганистана променио светску историју. Рођен 1929. године у Ташкенту, Саријаниди је посветио живот откривању античких градова и култура које су биле потпуно непознате научној јавности. Његов рад је био толико значајан да су га често називали човеком који је ишао стопама Александра Великог, али су његова открића показала да је грчки утицај у Централној Азији био присутан много вековима пре славног македонског освајача.
Проналазак златне ризнице Тиља Тепеа
Један од највећих успеха у његовој каријери било је откриће краљевске некрополе Тиља Тепе у Авганистану, познатије као „златни гроб”. Саријаниди је 1978. године на светлост изнео преко 20.000 златних предмета, што се сматра „открићем века”. Пронађени артефакти, попут крилате Афродите са тачком на челу, пружили су необориве доказе о невероватном мешању култура — грчке, индијске, иранске и сибирске. Нажалост, због ратних сукоба у региону почетком деведесетих година, већина ових непроцењивих предмета је украдена из Државног музеја Авганистана и њихова судбина је до данас остала непозната.
Гонур Тепе и теорија о вези са Микеном
Истражујући некрополу Гонур Тепе и регион реке Оксус, Саријаниди је развио револуционарну теорију о вези између средњоазијских култура и минојско-микенске цивилизације. Својим налазима је доказао да се хеленизам ширио ка истоку и Централној Азији чак 1.600 година пре похода Александра Великог. Поред тога, открио је палате и жртвенике који су указивали на то да се зороастризам, са својим карактеристичним култом ватре, први пут појавио управо у овој области, што је додатно нагласило значај Бактрије као духовног и културног чворишта античког света.
Маргијанско краљевство: оживљавање заборављене историје
Током последњих 30 година свог живота, Саријаниди је водио масовна ископавања у пустињи Каракум у Туркменистану, где је свету представио Маргијанско краљевство са краја трећег миленијума пре нове ере. Ово краљевство је било потпуна енигма за међународну науку све до његовог доласка. Својим радом је доказао постојање високоразвијене културе која је била идентична оној у Бактрији, чиме је зацементирао теорију о дубоким грчким коренима у данашњем Туркменистану и Узбекистану, далеко пре хеленистичког периода који је уследио након смрти Александра Великог.
Признања и разочарање у грчку државу
Иако је за свој рад добио највиша одликовања у Русији, Авганистану и Туркменистану, као и Златни крст реда части у Грчкој, Саријаниди је завршио живот дубоко разочаран односом грчке државе према његовим истраживањима. Упркос бројним обећањима о финансијској подршци за наставак ископавања, званична Атина је показала потпуну равнодушност. Након година труда, 2005. године му је додељена скромна национална пензија од свега 192 евра месечно. Овај великан археологије преминуо је у Москви 23. децембра 2013. године у 84. години, остављајући иза себе двадесет књига и преко 200 научних радова који и данас служе као темељ за проучавање античке Централне Азије.
0 Коментари