Откриће најстарије кремације одрасле особе у Африци
Тим биоархеолога и форензичких антрополога недавно је на локалитету Хора 1 у северном Малавију открио револуционарне доказе о погребним ритуалима старим 9.500 година. Испод природног каменог препуста у подножју планине Хора, истраживачи су пронашли остатке ломаче која представља најранији познати пример потпуне кремације одрасле особе на свету и најстарији доказ овакве праксе у Африци. Ово откриће мења дугогодишње представе о томе како су заједнице ловаца-сакупљача из каменог доба третирале своје мртве, показујући ниво друштвене сложености који се раније приписивао искључиво каснијим седелачким друштвима.
Биоархеолошка анализа и идентитет жене са ломаче
Детаљном анализом угљенисаних костију утврђено је да остаци припадају једној особи — физички активној жени ниског раста (око 1,5 метара), вероватно средњих година у тренутку смрти. Форензичке технике откриле су трагове артритиса и делимично излечене инфекције кости на руци, али најшокантнији налаз били су микроскопски засеци на рукама и ногама направљени каменим алаткама. Ови трагови указују на то да су преживели чланови заједнице користили оруђе како би уклонили месо са костију током или пре самог процеса спаљивања, док одсуство лобање и зуба сугерише да је глава можда намерно одвојена као део специфичног погребног ритуала.
Технички изазови и заједнички напор кремације
Стварање ватре довољно јаке да потпуно трансформише људско тело у пепео и фрагменте костију захтева огроман труд и планирање. Процењује се да је за ломачу величине брачног кревета било потребно прикупити најмање 30 килограма сувог дрвета и одржавати температуру изнад 540 степени Целзијуса током неколико сати или чак дана. Овакав подухват није могао бити дело појединца, већ је захтевао активно учешће целе заједнице у прикупљању горива и надгледању процеса. Микроскопска анализа пепела открила је слојеве који показују да је ово место коришћено за ложење масивних ватри током стотина година, што додатно наглашава његов култни значај.
Место сећања и вишегенерацијски ритуални центар
Локалитет Хора 1 није служио само за ову специфичну кремацију; ископавања су открила да су људи палили ватре на овом месту још пре 10.240 година. Чак и након саме кремације пре 9.500 година, нове ватре су изнова паљене на истом месту, остављајући слојеве фузионисаног пепела. Чињеница да су се људи вековима враћали на исту тачку како би изводили ове светлосне и димне спектакле указује на то да је локалитет живео у заједничком сећању генерацијама, поставши својеврсни споменик усред шумовитих предела Малавија.
Нови поглед на социјалну структуру ловаца-сакупљача
Ово откриће баца ново светло на социјалне улоге унутар древних афричких група, јер су на истом локалитету пронађени и класични гробови мушкараца, жена и деце који датирају још од пре 16.000 година. Питање које остаје отворено јесте зашто је баш ова жена добила тако радно интензиван и спектакуларан испраћај, док су други сахрањивани без ватреног ритуала. Да ли је била цењени лидер, странац са посебним статусом или је њен третман био везан за специфична веровања о загробном животу, остаје предмет даљих истраживања која ће покушати да докуче смисао ове древне афричке ломаче.
0 Коментари