Морална дилема надбискупа Броља
Надбискуп Тимоти Брољо, који предводи Римокатоличку надбискупију за војне службе САД, изразио је дубоку забринутост поводом потенцијалне војне акције против Гренланда, наглашавајући да не види околности у којима би такав напад био морално оправдан. Он је у интервјуу за ББЦ истакао да инвазија на пријатељску нацију, са којом већ постоје споразуми о војним базама, представља морално упитно деловање. Иако Брољо није званични члан америчке војске, његов став има велику тежину међу католичким војним свештеницима и верницима унутар оружаних снага.
Савест против наређења
Кључни део надбискуповог излагања односи се на право појединца на приговор савести, где је навео да би за војнике било „морално прихватљиво да не послушају наређење” за напад на Гренланд. Брољо је појаснио да би се војници у том случају нашли у неодрживој позицији, суочени са сукобом између службене дужности и сопствене моралне свести. Нагласио је да је његова примарна брига стављање појединца у ситуацију где мора да бира између војне дисциплине и етичких принципа које налаже вера.
Улога војне надбискупије
Позиција надбискупа Броља у војној хијерархији је саветодавна и духовна, слична оној коју има бискуп у великом граду, те он не издаје оперативна војна наређења већ усмерава капелане у верским питањима. Тренутно у америчкој војсци служи око 300 католичких свештеника, што чини отприлике 10% укупног броја војних капелана. Као неко кога је именовао папа Бенедикт XVI још 2007. године, Брољо представља важан ауторитет за хиљаде мушкараца и жена којима је поверена заштита националних интереса, али и очување моралних вредности.
Критика спољне политике и реторике
Надбискуп је такође изразио забринутост због шире војне реторике и недавних акција Пентагона, укључујући операције на Карибима које су резултирале цивилним жртвама под изговором борбе против „нарко-терориста”. Иако није директно именовао председника Трампа, Брољо је критиковао изјаве о управљању „личном моралношћу”, подсећајући да постоје међународно право и јасни морални принципи који морају водити све лидере. Према његовим речима, неке акције администрације оставиле су много простора за забринутост у погледу оправданости употребе војне силе.
Заштита војника од непотребних сукоба
Брољов закључак је да војници под његовом духовном надлежношћу не би требало да буду присиљени да учествују у ситуацијама које „сигурно нису неопходне”. Он сматра да би анексија Гренланда силом била потпуно другачија ситуација од оне у којој би се сам народ те земље изјаснио за уједињење. Овим ставом он је заправо позвао на поштовање суверенитета пријатељских држава и на опрез приликом издавања команди које би могле да трајно наруше морални интегритет америчких војних лица.
