Бардесан из Едесе: филозоф и теолог
Бардесан (154–222. н.е.) из Едесе био је филозоф, етнограф и први сиријски хришћански теолог, иако је касније сматран неортодоксним. Његово име, Бар Дајсан, вероватно значи „син [локалне реке] Дајсан“. Био је присутан на двору краља Едесе, Абгара VIII (176–211), а вероватно је побегао у Јерменију након што су Римљани заробили Абгара IX 216. године. Бардесанов син је увео метричке химне у сиријски језик. Хришћанство у Едеси тог времена није било хијерархијски организовано, већ подељено на различите групе, укључујући јудео-хришћане, „ортодоксну“ мањину, гностике и маркионите, са којима је Бардесан касније дошао у сукоб. Бардесаново учење показује његово познавање како грчке филозофије (платонизам, стоицизам), тако и хеленистичке астролошке и етнографске културе.
Доктрина слободне воље и судбине (Књига закона земаља)
Најважнији извор за Бардесаново учење је дело „Књига Закона Земаља“, сачувано на сиријском (и цитирано у старогрчкој верзији), које има форму дијалога између Бардесана и његових ученика. Ово дело се бави односом између слободне воље (ḥērūta) и судбине (ḥelqā). Бардесан тврди да на људски живот утичу два фактора: природа (kyānā), која укључује рођење, раст и смрт; и судбина, која обухвата случајности попут богатства или болести. Људи, створени као слика Божија, поседују слободну вољу која је смештена у интелекту – концепција која комбинује јеврејске, хришћанске и аристотеловске филозофске елементе. Да би доказао да је слободна воља независна од судбине, Бардесан описује обичаје и законе различитих народа (укључујући Јевреје и хришћане).
Бардесанитска космогонија и дуализам
Други важни извори су антијеретичка дела Јефрема Сирина (306–373), као што су Прозна побијања и Химне против јереси, као и четири касније космогонијске традиције. Према овим изворима, од вечности постоје четири ентитета (ītyē): светлост, ветар, ватра и вода, који су били у лутајућем стању (Пост. 1:2), а неки ученици су их сматрали атомским. Бог је владао над њима, док је тама лежала испод. Услед узрока независног од Бога (случајног догађаја или даха ветра), ентитети су почели да се оштећују међусобно, и настала је тама која их је делимично оскврнила. Бог је послао „реч мисли“ (mēmrā d-tarʿītā), која одговара логосу, да одвоји таму од ентитета и успостави свет као инструмент прогресивног прочишћења.
Антропологија и гностички елементи
Према Бардесану, како преноси Јефрем, људско тело стварају архонти судбине и предодређено је за распад. Душа је телесни, али лагани елемент, док је интелект фрагмент божанства. Због тога је васкрсење духовно. Пре доласка спаситеља, људске душе су биле заробљене у астролошким регионима због Адамовог греха. Јефремова Химна против јереси 55 цитира бардесанитске стихове који помињу гностичке фигуре: оца и мајку живота (који се поистовећују са сунцем и месецом) и њиховог сина живота, као и две женске фигуре, светог духа и младог духа. Каснији јересиолошки извештаји, које су писали хришћански и муслимански аутори, сведоче о редукцији бардесанитске доктрине на строги дуализам сличан манихејском дуализму.
Утицај и контроверзе о бардесанизму
Астролошки и митолошки аспекти бардесанитске мисли утицали су на касније дисидентске групе као што су аудијани и сабијци из Харана. Манихејство је било веома осетљиво на Бардесанове теолошке спекулације; изгубљено дело Манија (Књига тајни) било је усмерено против Бардесанових идеја о људској души. Иако је било разлика (нпр. Бардесан није сматрао таму активним принципом), извесна делимична рецепција бардесанитских идеја од стране Манија је сигурна, укључујући три периода космичке историје и формирање света као инструмента прочишћења. Две главне контроверзне тачке у вези са бардесанитским доктринама су: 1) идеолошко јединство текстова (да ли сви текстови одражавају Бардесанове идеје) и 2) њихов однос са гностицизмом.
0 Коментари