Како је грчки обликовао коптски, последњи древни језик Египта

Грчки утицај обликовао коптски језик

Недавна студија, коју је објавила Соња Далгрен са Универзитета у Хелсинкију, истражује како је вишевековни контакт између грчког и домородачког египатског језика обликовао коптски, завршну фазу старог египатског језика, утичући како на његову структуру тако и на речник. Далгрен своју анализу смешта у контекст изузетно дуге писане традиције Египта, најстарије на свету, напомињући да се египатски језик развијао кроз узастопне фазе контакта, почевши од семитских језика, а настављајући под вековном грчком доминацијом. Ова интеракција је створила билингвални континуум, где је већина говорника била у средини, спајајући два језика.

Систематско усвајање грчког речника

Истраживање показује да је грчки речник увођен у коптски на систематске начине. Придеви су предводили ову промену. Како коптски није имао директне еквиваленте за многе грчке придеве, преводиоци грчке Библије су их увозили у потпуности. Временом, ови придеви су се проширили из Писма у домаћу литературу, што указује на то да су постали део свакодневног говора. Након придева, уследили су грчки глаголи, иако се њихово усвајање разликовало у зависности од региона.

Регионалне варијације у интеграцији глагола

Далгрен објашњава да је дијалекат саидички директно уграђивао грчке глаголе у коптске реченице без употребе помоћних глагола. Насупрот томе, дијалекти бохаирички и ликополитски користили су конструкцију са „лаким глаголом“, користећи коптски глагол er- (што значи „чинити“ или „радити“) како би их прилагодили. Ипак, гласовне промене су током времена нарушиле завршетке ових позајмљених глагола, због чега је, на пример, инфинитив понекад звучао као императив. Далгрен тврди да су ове варијације проистекле из једног првобитног облика који се постепено трошио, а не из вишеструких независних позајмица.

Значај билингвалног региона Фајум

Студија посебну пажњу посвећује региону Фајум, једном од најбилингвалнијих подручја у римском Египту. Каснија коптска писма из тог подручја садрже поздраве изведене из грчког, попут „мир с вама“, и користе скраћене хибридне глаголе као што је er-deki („примити“). Према Далгреновој, ови облици подсећају папирологе да неконвенционална писања не треба одбацити као грешке, већ их треба препознати као доказ живог, еволуирајућег говора.

Адаптација грчких звукова коптској фонологији

Далгрен је такође истражила како су се грчки звукови који су били непознати египатским говорницима прилагођавали коптским фонолошким обрасцима. Коначни самогласници често су се померали на i, а звучни и безвучни плозиви су се мењали на непредвидиве начине. Она примећује да се слични обрасци појављују у каснијим арапским позајмљеницама, што доказује како је коптска фонологија обликовала грчке форме које су коришћене у Египту. Студија се залаже за ближу сарадњу између египтолога и контактних лингвиста, наглашавајући да египатско-коптски пружа редак увид у то како су два главна античка језика међусобно комуницирала и заједно се развијала.