Цаконика: Језик древне Спарте
Цаконика, језик који се и данас говори у близини Леонидија у Грчкој, је јединствен јер потиче директно из древног дорског дијалекта, лаконског, који су говорили древни Спартанци. За разлику од модерног грчког, који потиче из источне (јонске и атичке) гране, цаконика је заснована на западној дорској грани хеленских језика. Стручњаци сматрају да цаконика по изговору и фонетици више подсећа на древни грчки него на модерни.
Очување језика кроз историју
Овај древни језик опстао је због историјских околности. Када су Визиготи 396. године уништили Спарту, њено становништво се разбежало по планинама, што их је изоловало и омогућило да језик преживи. Цаконске заједнице су остале изоловане све док се нису изградили путеви након Грчког рата за независност (1829. године). Та изолација, која је заштитила језик од спољашњих утицаја, уједно га је и ограничила, што је довело до тога да се дуго сматрао неписменим, руралним дијалектом.
Напори за очување језика
Упркос историјским околностима, цаконика је данас суочена са изумирањем. Од укупно 10.000 Цаконаца, само око 2.000 људи још увек говори овај језик, углавном старији. Појединци попут Томаис Куније, назване „Царицом цаконике“, и учитељице Елени Ману посвећени су очувању језика. Они наглашавају да губитак језика значи и губитак идентитета. Свој језик називају „живим доказом спартанске везе“.
Савремени напори за препород језика
Последњих деценија, ситуација се мења. Некада презиран, језик сада доживљава ренесансу. Многи млади Цаконци су заинтересовани за свој језик, а у неким селима се чак и даље говори у јавности. УНЕСКО га је уврстио на листу „критично угрожених језика“, што је подстакло шире напоре за његово очување. Објављени су речници, а настава је доступна и онлајн. У селу се одржава и фестивал Мелицаз, који доприноси очувању традиције.
Визија за будућност
Заговорници очувања језика верују да он не сме нестати у ери интернета и информација. Сматрају да је неопходно успоставити центре за цаконику у сваком селу, те да би се часови требали нудити и у већим градовима попут Спарте и Атине. Ова савремена „војска“ чувара језика одбија да прихвати пораз, инсистирајући на томе да њихов древни језик мора да живи и у будућности, као сведочанство њихове везе са древним Спартанцима.
0 Коментари