Шинто. Дах живота

Шинтоизам као анимистичка вера

Шинтоизам је традиционална религија Јапана, која се, у својим коренима, сматра изразом анимизма – најстарије религије на свету. Анимизам се заснива на веровању да сви објекти, од животиња и биљака до река и речи, могу бити анимирани и имати свој дух или душу (ками у шинтоизму). Иако су организоване религије, посебно оне аврамске, често омаловажавале анимизам као „примитиван“ и сујеверан, шинтоизам показује како ова вера може да се развија и остане релевантна. То се види кроз прилагођавање модерном свету, као што су ритуали прочишћења за аутомобиле и рачунаре.

Ритуали и заједничке праксе

Шинтоизам има ритуале који се могу наћи и у другим светским религијама. Један од главних примера је ритуал прочишћења водом, који се практикује пре приступања камијима. Овај ритуал се одражава у употреби „свете воде“ у Римокатоличкој цркви, крштењу код хришћана, ритуалном прању у исламу (абдест) и микви у јудаизму. Још једна заједничка пракса је трансакциони однос са божанством – приношење понуде (данас најчешће новца) у замену за благослов. Ово је пракса која се, у различитим облицима, може наћи у свим организованим религијама.

Поли- и монотеизам

Иако је шинтоизам политеистичка религија, аврамске вере су монотеистичке, обе деле три суштинске карактеристике: веровање у постојање невидљивог бића (или многих бића), веровање да та бића могу дати благослове и то да божанства имају род (мушки или женски). Монотеистичко божанство, иако трансцендентно, често задржава људске особине попут љубоморе или беса, што га повезује са анимистичким претходницима. У шинтоизму, богиња Сунца Аматерасу и бог мора Сусано-о су централни камији.

Шаманизам и свештенство

Шинтоизам има и шаманске корене, што се најбоље види кроз улогу мико или свештеница у храму. Оне су некада биле шамански видовњаци који су путем ритуалних плесова улазиле у стање транса и комуницирале са камијима, преносећи њихову вољу. Оне су биле посредници између богова и обичних људи. У шаманима, и мушким и женским, може видети прототип верских вођа свих вера, без обзира да ли се они називају имамама, свештеницима, пасторима или рабинима.

Политизација и толеранција

Током историје, шинтоизам је био подложан политизацији. У 19. веку, „државни шинтоизам“ је постао политички инструмент за промоцију божанског порекла цара и националног јединства. Шинтоисти су једва дочекали ослобођење од будистичке контроле током Меиџи рестаурације, али су заузврат морали безусловно да подржавају политику владе. Ово је, како аутор наводи, „Ахилова пета“ анимистичких вера – њихова подложност племенском духу. Ипак, упркос томе, анимистичке вере, попут шинтоизма, представљају живи израз универзалног духовног наслеђа човечанства.