Општи подаци и територија
Башкири (самоидентификација: башкорт) су народ који броји око 1,6 милиона људи и већином живе у својој републици, Републици Башкортостан, која се налази у саставу Руске Федерације. Значајне дијаспоре Башкира живе у другим деловима Русије, као што су Чељабинска област (166.300), Оренбург (53.300) и Перм (52.300), као и у суседним земљама попут Казахстана (20.000) и Узбекистана. Већина Башкира су сунитски муслимани.
Историја и живот под руском влашћу
Башкири се помињу у средњовековним изворима, а након што су постали поданици московских царева у 16. веку, дуго су се опирали руској власти. Тек након гушења Пугачовљеве буне (1773–1775) у потпуности су покорени. Руска колонијална власт је довела до имиграције Руса и Татара, повећања пореза и регрутовања војника, што је приморало номадске Башкире да усвоје седелачки начин живота. У прошлости, Башкири су били познати по узгоју коња и дивљем пчеларству, које је и данас важан симбол њихове културе.
Живот у Совјетском Савезу
Након Руске револуције 1917. године, Башкирија је на кратко уживала аутономију пре него што је ушла у састав Совјетског Савеза. Упркос проглашеној аутономији, којом је Москва владала без икаквог стварног учешћа Башкира, народ је претрпео велике патње. Башкирско становништво, које је 1926. године бројало око 715.000, тешко је погођено глади током 1920-их и 1930-их, као и Стаљиновим чисткама. Откриће нафте 1932. године донело је брзу индустријализацију, али и досељавање радника из других делова Совјетског Савеза.
Савремена демографија и изазови
Башкортостан је 2021. године имао 4,1 милион становника, од чега су 37,5% били Руси, 31,5% Башкири и 24,2% Татари. Земља је етнички подељена, а постоје тензије између башкирских и татарских активиста. Башкири који живе у својој републици углавном су концентрисани у руралним подручјима, док се дијаспора састоји углавном од радника који су више асимиловани у руску културу.
Културни идентитет и језик
Иако су Башкири секуларизовани и религија игра малу улогу у свакодневном животу, ислам остаје важан део њиховог националног идентитета. У предисламском периоду Башкири су практиковали анимизам и шаманизам и укључили космогонију тенгризма. Башкири су почели да прелазе у ислам у 10. веку. Арапски путник Ибн Фадлан је 921. године срео неке од Башкира, који су већ били муслимани. Коначно утврђивање ислама међу Башкирима догодило се 1320-их и 1330-их година током периода Златне Орде. Маузолеј Хусеин-Бека, место сахране првог имама историјског Башкортостана, сачуван је у савременом Башкортостану. Маузолеј је грађевина из 14. века. Катарина Велика је 1788. године у Уфи основала Оренбуршку мухамеданску духовну скупштину, која је била први муслимански административни центар у Русији. Религиозни препород међу Башкирима почео је почетком 1990-их. Према речима Талгата Таџудина, у Башкортостану је 2010. године било више од 1.000 џамија. Башкири су претежно сунитски муслимани ханефитског мезхеба. Башкирски језик припада туркијској групи језика, има три дијалекта, а од 1940. године користи ћирилицу. Многи Башкири су двојезични или тројезични, а говоре и руски језик.
0 Коментари