Тајван позива свој народ да одбаци „искривљене“ кинеске догађаје поводом годишњице рата

Позив Тајвана на бојкот кинеских прослава

Тајван је позвао своје грађане да бојкотују комеморативне догађаје у Кини поводом 80. годишњице завршетка Другог светског рата, укључујући и војну параду у Пекингу. Ћиу Ћуи-ченг, тајвански министар за питања копна, изјавио је да Кина „искривљује историју“ тврдећи да је Комунистичка партија водила рат против Јапана. Тајван, чији је званични назив Република Кина, наглашава да је то вођство припадало тадашњој влади Републике Кине.

Историјско „искривљавање“ и политички циљеви

Ћиу Ћуи-ченг је истакао да Народна Република Кина, која је позвала тајванске ветеране на параду, није ни постојала у време Другог светског рата. Он је оптужио Пекинг да користи историју у политичке сврхе, покушавајући да присвоји заслуге за победу над Јапаном и да лажно тврди да Тајван припада Народној Републици Кини. Нагласио је да људи на Тајвану треба да се уједине у одбрани свог суверенитета и достојанства.

Ставови председника и забране

Председник Тајвана Лај Чинг-те је на својој Фејсбук страници обележио годишњицу рата, наводећи да „агресија води само поразу“ и да је, у време када ауторитарност поново јача, важно да превладају слобода и демократија. Иако није директно поменуо Кину, порука је јасна. Као одговор на позив на параду, Тајван је забранио владиним званичницима и бившим високим службеницима да присуствују том догађају.

Кинеска перспектива

Са друге стране, Кина је оптужила Тајван за искривљавање историје у своје сврхе. Пекинг сматра да је Лај, који одбацује њихове претензије на суверенитет, „сепаратиста“ и одбија његове понуде за разговоре. Позивом тајванских ветерана, Кина је покушала да придобије подршку и покаже да је она легитимни наследник владе која је водила рат.

Историја сукоба и размирица

Историја сукоба између две стране почиње када је Комунистичка партија Маоа Цедунга 1949. године поразила Републику Кину у грађанском рату. Поражена влада се повукла на Тајван, где је наставила да постоји. Овај догађај створио је дуготрајне тензије које и данас трају, а обележавање историјских догађаја се често користи као средство у политичкој борби за легитимитет и контролу над наративом.