НАРОДИ СВЕТА. Арбереши

Порекло и територијална расподела

Арбереши, познати и као Албанци Италије, су албанска етнолингвистичка мањина која се историјски населила у јужној Италији и на Сицилији. Они су потомци албанских избеглица који су побегли из Албаније и Епира, као и из бројних албанских заједница у Атици и Мореји, између 14. и 18. века, након смрти Ђерђа Кастриотија Скендербега и постепеног освајања Балкана од стране Османских Турака. Њихова насеља су највише концентрисана у регионима Калабрије и Сицилије.

Језик и културни идентитет

Култура Арбереша је дефинисана језиком, верским обредима, традиционалним ношњама, уметношћу и гастрономијом, које су марљиво очували. То им је помогло да развију и одрже свој идентитет током векова, највише захваљујући верским заједницама византијског обреда. Арбереши говоре арбериштом, старом варијантом албанског језика која потиче од тоск-албанског дијалекта. У Италији је арберишки језик заштићен законом, као и други историјски језици.

Верска припадност

Већина од педесетак заједница Арбереша припада Итало-албанској цркви, источнокатоличкој цркви. Она је подељена на две епархије: Лунгро за Арбереше у континенталној Италији и Пјана дели Албанези за оне на Сицилији. Постоји и манастир Гротаферата у Лацију, чији монаси углавном потичу из албанских насеља у Италији. Црква је најважнија институција за очување њиховог верског, етничког, језичког и традиционалног идентитета.

Демографска расподела и дијаспора

Арбереши су расељени и у другим деловима Италије, а велики број њих живи у Северној и Јужној Америци, укључујући САД, Бразил, Аргентину и Канаду, као и у централној и северној Европи. Процењује се да у Италији живи око 100.000 Итало-Албанаца (док је укупан број око 400.000). Они чине једну од најстаријих и највећих мањина у Италији. Када говоре о својој „нацији“, користе термин Арберија, што се односи на раштркана села у јужној Италији где се говори арберишки језик.

Културно наслеђе и очување

Континуитет албанског присуства у Италији је изузетан. Као признање за њихову богату културу, влада Албаније је 2017. године поднела званичан захтев УНЕСКО-у за укључивање Арбереша као живог културног наслеђа човечанства. Итало-албанска католичка црква, као византијска енклава на латинском Западу, има посебан екуменски карактер и једина је установа источног хришћанства у Италији од краја средњег века.