Откривена музичка веза између древних цивилизација
Недавна студија Дана Бачијуа са Универзитета Калифорнија открива снажну музичку повезаност између цивилизација које су биле удаљене хиљадама километара у бронзаном добу. Реч је о Химни Никал, најстаријој познатој музичкој композицији, пронађеној у рушевинама Угарита на источној обали Средоземља, и Риг Веди, једном од најсветијих древних индијских текстова. Истраживање је показало да се ритмички обрасци ова два дела подударају са изванредном прецизношћу, чиме се доказује постојање глобалне музичке културе у том историјском периоду.
Статистички докази о подударности
Анализа је показала да се скоро сваки пети стих Риг Веде завршава истим каденцама, односно ритмичким јединицама, као и оне у Химни Никал. Вероватноћа да је ова подударност случајна је мања од један у милион. Каденце су у овом контексту музички еквивалент интерпункцијским знацима у тексту. Најчешћа каденца у Риг Веди је идентична завршној каденци у Химни Никал, а друга каденца из химне је најчешћа у специфичном делу Риг Веде познатом као Тристубх метар.
Музички мостови између Угарита и Индије
Риг Веда, компонована отприлике у исто време када и Химна Никал, преношена је усменим путем кроз генерације. Бачијуов тим је користио компјутерску анализу ритма и мелодије и открио да се ова два дела не подударају само у ритму већ и у мелодијским обрасцима. Древни коментатори Риг Веде су забележили да се мелодија подиже са наглашеним слоговима, што је образац који се огледа и у Химни Никал. Поновно стварање обе композиције помоћу дигиталних алата потврдило је њихову значајну сличност.
Популарност и верски значај химне
Химна Никал није била изоловано дело. Археолошки налази сугеришу да је постојало више копија ове химне, што указује на њену широку популарност. Ова популарност је вероватно била повезана и са сличним музичким инструментима, као што су двоструке фруле и лире, који су били у употреби широм Блиског истока и у Индији. Текст химне је имао верско значење, призивајући богињу плодности Никал, која има корене у ранијим месопотамским традицијама.
Закључак о раној глобалној повезаности
Бачијуово истраживање сугерише да је музика ширила идеје много даље и мирније од војски, повезујући цивилизације попут Угарита, Митанија и ведске Индије. Откриће ових музичких подударности отвара ново поглавље у разумевању раних културних веза и показује да је склад, и музички и људски, можда наш најстарији заједнички језик.
0 Коментари