Пакистан између Ирана и Израела: дипломатски изазов
Најава прекида ватре између Ирана и Израела, након 12 дана рата, дочекана је са олакшањем у Пакистану. Како су тензије између два архиривала ескалирале, посебно након америчких ваздушних удара на иранска нуклеарна постројења 21. јуна, геополитички значај Пакистана нагло је порастао. И Техеран и Вашингтон очекивали су да ће Исламабад стати на њихову страну. САД су се надале разумевању Пакистана за одлуку да употреби силу за уништење иранског програма обогаћивања уранијума, док је Иран рачунао на пакистанску подршку против израелских и америчких напора да му ускрате право на мирнодопску енергетску политику. Ова ситуација је пакистанску владу довела у политички осетљиву и дипломатски деликатну позицију. С једне стране, била је у процесу јачања стратешких веза са САД, а с друге стране, није желела да напусти принцип подршке самоопредељењу суседне муслиманске земље. Такође, напад који би дестабилизовао Иран могао је да изазове озбиљну кризу у Пакистану, с обзиром на терористичке групе активне у немирној регији Балучистан која се протеже дуж иранско-пакистанске границе.
Домаћи притисци и мерена подршка Ирану
И поред свих забринутости, дуготрајни сукоб Ирана и Израела никада раније није представљао тако значајан домаћи изазов за пакистански цивилно-војни естаблишмент као овога пута. Само дан пре америчког напада, Пакистан је номиновао председника Доналда Трампа за Нобелову награду за мир 2026. године, наводећи његову „одлучну дипломатску интервенцију и кључно вођство“ током недавног четвородневног рата између Индије и Пакистана. Тренутак није могао бити гори, а широк спектар политичких гласова у Пакистану критиковао је цивилно-војни естаблишмент због тога што је изгледао као да попушта САД и напушта суседну муслиманску земљу у тренутку напада. Међутим, пакистанска влада је без одлагања осудила ударе, називајући их „дубоко узнемирујућим“ и кршењем међународних норми. Министарство спољних послова изразило је озбиљну забринутост због могуће даље ескалације, а премијер Шехбаз Шариф позвао је иранског председника Масуда Пезешкијана како би потврдио пакистанску подршку. Ипак, подршка Исламабада била је јасно одмерена. Игноришући домаћи притисак да пружи Ирану безбедносну помоћ, Исламабад је свој одговор на нападе ограничио на реторичку и симболичну подршку.
Загревање односа са САД под Трамповом администрацијом
Недавно је државни секретар Марко Рубио одржао разговор са премијером Шарифом, током којег су се обојица сложили да ће радити заједно на постизању трајног мира између Ирана и Израела. У међувремену, ирански војни начелник, генерал-мајор Абдолрахим Мусави, позвао је начелника пакистанске војске, фелдмаршала Асима Мунира, како би захвалио Пакистану на храбром ставу и подршци Ирану током 12-дневног рата са Израелом. Способност Пакистана да истовремено одржава конструктивне везе са Ираном и САД ставља га у стратешки важну позицију да премости поделе и служи као кредибилан посредник између њих. Пакистан је вешт у таквим дипломатским маневрима. Током протеклих неколико деценија, успешно је одржавао уравнотежен однос са дубоким ривалима Ираном и Саудијском Арабијом, и успео је да остане у пријатељским односима са често међусобно антагонистичким арапским државама.
Очекивања Пакистана од Трампове администрације
Јако негативно расположење у Пакистану према Сједињеним Државама дуго је укорењено у популарним ставовима, подстакнуто последњих година различитим антиамеричким теоријама завере политичке опозиције и недавно заоштрено америчким сврставањем уз израелску политику у Гази. Упркос свему, цивилно-војне власти у Исламабаду радиле су на што већој нормализацији својих односа са Вашингтоном. Влада је видљиво негодовала због политике администрације председника Џоа Бајдена, која је маргинализовала Пакистан као регионалног актера и уско дефинисала билатералне односе. Насупрот томе, администрација председника Доналда Трампа виђена је као нова прилика за америчко-пакистанске односе. Исламабад је био одушевљен када је председник у свом обраћању Конгресу у априлу 2025. године похвалио Пакистан за његов допринос хапшењу високорангираног терористе. Многи у пакистанској влади и војсци замишљали су америчку администрацију која је сада спремна да преузме активну улогу у решавању кашмирског спора, као и да искористи свој утицај на Међународни монетарни фонд како би ублажила строге захтеве.
Стратешка улога Пакистана у региону
Најновије загревање односа између Сједињених Држава и Пакистана можда захтева потпуније објашњење од оног које се може разумети у трансакционим терминима. Посматрано на позадини појачаног америчког ангажмана на Блиском истоку и у Јужној Азији, како се видело последњих месеци, Вашингтон можда припрема Пакистан да поново преузме улогу блиског регионалног безбедносног партнера коју је играо у политици обуздавања САД током Хладног рата, поразу Совјетског Савеза у Авганистану, и током кампање против побуњеника у Авганистану након 2001. године. У региону обележеном сталном нестабилношћу и интензивирањем надметања великих сила, Пакистан би могао много да понуди САД: не само да је најмногољуднија муслиманска земља на ширем Блиском истоку, већ се може похвалити и својом највећом и најмоћнијом војском и једина је исламска земља са нуклеарним наоружањем. Сукоб Ирана и Израела поново је ставио Пакистан у глобални центар пажње, погоршавајући бројне спољнополитичке изазове са којима се већ суочава. Остаје да се види како ће Пакистан руковати сложеним и променљивим међународним окружењем.
