Стотине грађана различитих вероисповести окупило се у недељу у хришћанској четврти Баб Тума у Дамаску како би протестовали против декрета којим се ограничава продаја и конзумација алкохола, страхујући да би нова исламистичка влада могла да угрози дугогодишње секуларне слободе. Демонстранти су носили транспаренте са порукама о заштити личних слобода и верских мањина, наглашавајући да борба није само за право на конзумацију алкохола, већ за очување идеје грађанске Сирије. Иако су јаке снаге безбедности опколиле скуп, протест је протекао без инцидената, али је јасно осликао растућу анксиозност у космополитској престоници након свргавања Башара ал-Асада и доласка на власт покрета председника Ахмеда ал-Шаре.
Контроверза је избила прошле недеље када је гувернер Дамаска издао наредбу којом се забрањује служење свих врста алкохолних пића у ресторанима и ноћним клубовима широм главног града, уз рок од три месеца да власници лиценце за барове замене дозволама за кафиће. Власти су образложиле ову одлуку „захтевом локалне заједнице”, што се тумачи као попуштање под притиском тврдокорних исламистичких струја које захтевају наметање конзервативних верских вредности. Иако је председник Ал-Шара након преузимања дужности обећао поштовање плурализма и национално јединство, он се до сада није јавно изјаснио о овом питању, остављајући простор за нагађања о будућем смеру државне политике.
Током деценија владавине породице Асад, која припада алавитској мањини, Сирија је неговала секуларну идеологију као средство за очување подршке мањина у земљи са сунитском већином. Иако су политичке слободе биле готово непостојеће, Сиријци су уживали личне слободе које су укључивале право на забаву у ноћним клубовима, конзумацију алкохола и слободан стил одевања. Након 14 година грађанског рата, земља се сада бори да дефинише свој нови идентитет, док верске и етничке групе остају на ивици сукоба, нарочито након секташких напада прохришћанских сунитских бораца у којима је током протекле године страдало на стотине алавита и Друза.
Демонстранти тврде да нове рестрикције додатно распирују тензије јер се алкохол и даље може продавати искључиво у три претежно хришћанске четврти — Баб Тума, Ал-Каса и Баб Шарки — али само у затвореним флашама за ношење, без права на служење унутар објеката. Додатно, продавнице морају бити удаљене најмање 75 метара од џамија и школа, што многи виде као покушај да се хришћанска популација означи као одговорна за „кршење јавног морала”. Хришћански адвокат Фаваз Бахаудин Хавџа истакао је на скупу да је оваква подела неправедна и неодговорна, наглашавајући да је Дамаск пун секуларних муслимана који такође не подржавају ове забране.
Као одговор на оштре критике које су претходиле протесту, власти Дамаска су издале саопштење у којем се извињавају хришћанском становништву због „било каквог неспоразума или погрешне интерпретације одлуке”. Појашњено је да ће хотели бити изузети од ових ограничења и наглашено да регулација продаје алкохола постоји у свим земљама света, те да се тиме не задире у личне слободе грађана. Ипак, за многе становнике главног града, овај декрет је први озбиљан тест секуларног карактера нове Сирије и знак да би дуготрајни баланс између различитих верских заједница могао бити озбиљно нарушен у будућности.