Митско порекло и заштита младог Зевса
Пирихиос, антички грчки ратни плес, вуче корене из митологије и везује се за Курете, нижа божанства која су плесала како би спасила новорођеног Зевса. Према Хесиодовој „Теогонији”, Кронос је прождирао своју децу како би спречио пророчанство по којем ће га један од синова свргнути са престола. Да би сачувала Зевса, његова мајка Реја сакрила га је у пећину на Криту, где су Курети под пуном ратном опремом изводили овај енергични плес. Ударајући мачевима о штитове и правећи велику буку, они су вешто прикривали плач новорођенчета, онемогућивши Кроносу да открије дете и прождере га.
Пирихиос као део војне обуке и ритуала
Кроз векове, овај плес се развијао од митског чина до кључног елемента војне и физичке обуке у античким полисима. Аристотел и Хомер описују пирихиос као наоружани плес који су изводили мушкарци, жене, па чак и деца, а карактерисали су га брзи окрети, скокови, сагињања и имитација нападачких и одбрамбених покрета. Хомер бележи да је Ахил плесао пирихиос око погребне ломаче свог пријатеља Патрокла, док се по другом предању везује за Ахиловог сина Пира (Неоптолема), који је овим плесом прославио победу над Еурипилом под зидинама Троје.
Спартанска дисциплина и атинска традиција
Пирихиос је био изузетно популаран у Спарти, где је представљао обавезан део ригорозне војне припреме младих ратника. Након напорних вежби са оружјем, млади Спартанци су уз пратњу аулоса — дувачког инструмента сличног гајдама — изводили брзе и лаке кораке како би побољшали своју окретност и координацију. У Атини се овај плес изводио током Панатенејских игара, док Ксенофонт помиње прославу из 400. године п. н. е. у Керасунту на Црном мору, што указује на широку географску заступљеност ове ратне традиције међу Грцима.
Очување кроз традицију Понтских Грка
Антички ратни плес преживео је миленијуме и данас се препознаје у форми коју изводе Грци са Понта, пореклом из Трапезунда. Познат и под именом „Сера”, по истоименој реци, овај плес је задржао свој изворни ратнички дух и енергију. Политичар и писац Константинос Папамихалопулос, који је путовао кроз Понт, описао га је као фасцинантан приказ снаге, где брзи окрети тела, ударање ногама о тло и ритмични покрети руку стварају узбуђење које се попут варнице преноси на посматраче, чинећи га једним од најоригиналнијих плесова на свету.
Аутентичност и симболика савременог извођења
У својој највернијој верзији, понтски пирихиос изводе мушкарци одевени у традиционалне црне одоре, често наоружани, стојећи у правој линији и држећи се за руке са високо подигнутим главама. Ритам плеса се постепено убрзава, симболизујући ескалацију битке и колективну снагу заједнице. Упркос променама које је претрпео током времена, овај плес и даље представља моћну везу са античком митологијом и потврду непоколебљивог идентитета Грка који су успели да сачувају дар богова кроз хиљаде година историје.
0 Коментари