Значај и идентитет хришћана у Либану
Либан, упркос бројним кризама, остаје јединствен у региону, јер хришћани у њему уживају значајну верску слободу и политички утицај. За разлику од Ирака и Сирије, где је дошло до масовног егзодуса хришћана након инвазије САД 2003. и успона Исламске Државе (ИС), многи либански хришћани остају везани за своју постојбину, чиме чувају највећи проценат хришћана на Блиском истоку (око трећине од 5 милиона становника). Посета папе Лава XIV Либану представља признање важности верског плурализма у земљи и поруку охрабрења хришћанима да не напуштају регион. Хришћани су дубоко укорењени у данашњем Либану још од првих дана вере, а након успостављања Државе Великог Либана 1920. године, играли су кључну улогу у обликовању политике и економије.
Криза и забринутост хришћана у Сирији и Ираку
У Ираку, велики број хришћана напустио је земљу након инвазије 2003. године, а ситуација се додатно погоршала 2014. успоном Исламске Државе, која је прогласила калифат у деловима Ирака и Сирије. ИС је уништавала цркве и конфисковала имовину хришћана, што је довело до егзодуса. Недавни догађаји у Сирији, попут бомбашког напада на цркву у Дамаску и преузимања власти од стране владе коју предводи привремени председник Ахмед ал-Шара, бивши лидер исламистичке групе Хаџат Тахрир ал-Шама, изазивају забринутост код хришћана. Многи сиријски хришћани страхују да неће моћи слободно да испољавају своју веру, иако се то до сада није показало тачним.
Секташки систем и политичка подела моћи
Либан је дом за 18 различитих верских секти, од којих су више од половине хришћанске. Највеће хришћанске групе су маронитски католици, а затим православци. Секташки систем поделе власти, успостављен након стицања независности од Француске 1943. године, обезбедио је да мањине не буду маргинализоване. Према том споразуму, председник је увек маронитски хришћанин, председник парламента је шиитски муслиман, а премијер је сунитски муслиман, чиме је Либан једина арапска земља са хришћанским шефом државе. Високи положаји као што су команда војске и гувернер централне банке такође припадају маронитским хришћанима. Споразумом из Таифа (Саудијска Арабија) којим је окончан грађански рат 1975–1990. године, места у парламенту и влади су равноправно подељена између хришћана и муслимана.
Везe са Ватиканом и апел за неутралност
Везе Либана са Ватиканом су дубоке и старе, датирајући још од раног хришћанства, а посебно су јаке са Маронитском црквом од 1215. године. Упркос грађанском рату и сукобима, муслимани и хришћани данас коегзистирају и прихватају једни друге као партнере, при чему муслимански лидери истичу да су хришћани „интегрални део ове земље“. Ипак, Либан се и даље суочава са нестабилношћу због регионалних сукоба, што је кулминирало ратом Израела и Хезболаха који је окончан прекидом ватре годину дана пре папине посете. Многи хришћански политичари, укључујући и главу Маронитске цркве кардинала Бешару Раија, критиковали су Хезболах због покретања рата и позвали да Либан постане неутрална држава, уместо арене за подмиривање рачуна регионалних сила.
Порука папе Лава XIV и идентитет
Посета папе Лава XIV имала је за циљ да пружи поруку наде народу који дуго пати и да ојача хришћанску заједницу. Папа је позвао либанске политичке лидере да буду истински миротворци и да оставе по страни своје разлике. За многе либанске хришћане, попут посланика Камила Дорија Шамуна, либански идентитет је једнако важан као и хришћански идентитет. Шамун је нагласио да је Либан „нешто што је свето за нас“ и да је најважније зауставити сукобе због којих земља плаћа превисоку цену за туђе ратове. Порука коју су сиријски хришћани понели из Либана јесте да су либански хришћани, упркос тешкоћама, остали у својој земљи и сачували своје обичаје и традицију.
0 Коментари