Cluny and the Muslims of La Garde-Freinet. Hagiography and the Problem of Islam in Medieval Europe, By: Scott G. Bruce, 176 Pages, Hardcover, Published By: Cornell University Press, Published: December 2015
Отмица опата Мајола и успон култа у Клинију
Студија Скота Г. Бруса истражује како су хагиографски текстови обликовали хришћанску представу о исламу, фокусирајући се на преломни догађај из 972. године — отмицу клинијевског опата Мајола. Током повратка из Рима, Мајола је заробила група муслимана у пролазу Велики Свети Бернар, што је касније довело до војног пораза ове групе, али и до експлозивног ширења легенди о самом опату. Првобитни извештаји су били оскудни, помињући само чудесно ослобађање из ланаца помоћу знака крста, али је до 1000. године Мајол постао локални светац чије је житије прерасло у моћно оруђе хришћанске побожности, поставши један од најслављенијих култова средњовековне Европе, одмах иза култа Девице Марије.
Разум против мача: преображај легенде
Кључни моменат у Брусовој аргументацији је развој легенде под пером монаха Сируса, који је у Мајолово житије унео елемент дијалога. Према овој новој традицији, Мајол није био само пасивна жртва, већ је својим отмичарима проповедао хришћанство, користећи разум и аргументе како би указао на „заблуде” њихове вере. Ова промена је била од пресудног значаја за каснијег опата, Петра Пречасног, који је живео засићен овим причама. Брус тврди да је Петрова одлука да наручи превод Курана на латински језик (Толедска збирка) и касније напише трактат „Против секте Сарацена” била директно инспирисана управо Мајоловим наводним дијалогом са муслиманима, што представља јединствен прелаз са оружаног сукоба на интелектуалну и пасторалну борбу речима.
Доприноси и критике Брусове тезе
Брусов најзначајнији допринос лежи у повезивању хагиографије са политичким и мисионарским деловањем, посебно након неуспеха Другог крсташког рата. Он убедљиво показује како је Петар Пречасни, суочен са војном немоћи, усвојио Мајолову „мисију речи” као нови приступ исламу, што је било револуционарно за то доба. Ипак, критичари примећују одређене недостатке у делу, попут одсуства превода кључних манускрипата у индексу или изостанка поређења са ранијим полемичким делима попут оних Јована Дамаскина. Упркос томе, књига се сматра изузетним радом који јасно демистификује како су побожни текстови, често занемарени као чисто девоциони, заправо инспирисали стратешке промене у односима између средњовековног хришћанства и исламског света.
О аутору
Скот Г. Брус је ванредни професор историје на Универзитету Колорадо у Болдеру. Аутор је књиге Тишина и знаковни језик у средњовековном монаштву: Клинијевска традиција, око 900–1200 и уредник издања Екологије и економије у средњовековној и рано модерној Европи.
0 Коментари