Повратак светог камена племена Шошони
Велика стена са петроглифима, коју су пре више од 1.000 година исклесали преци северозападног бенда нације Шошона, коначно је враћена у свој дом у планинама северне Јуте. Овај значајан чин репатријације, који је започет још 2011. године, успешно је окончан раније овог месеца када је свети камен хеликоптером пребачен на своју изворну локацију. Деценијама је ова реликвија била заробљена у бетонској плочи испред састајалишта Цркве Исуса Христа светаца последњих дана у градићу Тремонтону, служећи као несвесни споменик једној давној култури.
Процес рестаурације и конзервације
Пре него што је враћена у природу, стена тешка преко 1.100 килограма прошла је кроз пажљив процес чишћења и очувања. Историчари и конзерватори, радећи у име цркве и државе, користили су посебне тестере и длета како би је ослободили бетона, а затим су бамбусовим алатима и сапуницом уклонили наслоге лишајева. Кључни циљ био је да се петроглифи очисте без оштећења оригиналне патине и структуралног интегритета камена. Овај технички захтеван посао био је неопходан како би се симболима вратио првобитни сјај пре него што се поново придруже осталим стенама на брду.
Мистерија пресељења и историјска неправда
Тачан начин на који је стена доспела у град пре 80 година остаје делимично нејасан, али легенде говоре о групи људи која ју је силом утоварила у камионет и довезала до цркве. Према речима историчара, камен вероватно није узет из злобе, већ због тадашњег неразумевања и недостатка свести о светињама староседелаца. Годинама је стајао изложен поред јарбола за заставу, док су аматерски археолози 2011. године, користећи старе анкете о каменој уметности из 1937. године, коначно идентификовали његово право порекло и покренули иницијативу за повратак.
Обнова идентитета и духовно исцељење
За Бредa Парија, потпредседника племена, повратак стене на кршевиту падину био је дубоко емотиван тренутак, који је упоредио са слапањем делова разбијене слагалице. Шошонска историја је обележена страдањима и губицима, па овакви позитивни догађаји помажу у поновној изградњи племенског идентитета и духовне везе са прецима. Локација на коју је камен враћен сматра се светим местом где су се Шошони окупљали ради лова и логоровања, а тачна координата остаје тајна како би се спречили потенцијални вандализми или поновна крађа.
Благослов и морална обавеза
Повратак кући обележен је благословом који је на шошонском језику изговорио духовни вођа Риос Пачеко. Црква је у свом саопштењу нагласила да има моралну и етичку обавезу да врати свете предмете њиховим законитим власницима и да брине о наслеђу које се нашло у њеном поседу. Овај чин симболизује ново поглавље у односима између државних институција, верских заједница и домородачких народа, потврђујући да је за Шошоне овај камен живи сведок прошлости који је сада коначно пронашао свој спокој.
0 Коментари