Посета папе Лава јерменској катедрали у Истанбулу
Папа Лав XIV је у недељу одржао молитве у јерменској апостолској катедрали у Истанбулу, у гесту подршке хришћанском јединству и хришћанским мањинама у Турској. Поред екуменског симболизма (посета је започета поводом 1.700. годишњице Никејског сабора), ова посета представља тиху подршку текућим напорима за нормализацију односа између Турске и Јерменије. Папа Лав XIV, који је у својих првих шест месеци избегавао контроверзе, дао је само суптилну референцу на јерменска страдања, захваљујући Богу за „храбро хришћанско сведочење јерменског народа кроз историју, често усред трагичних околности“.
Контроверза геноцида и папина дипломатија
Посета долази у контексту масовних убистава, депортација и присилних маршева који су почели 1915. године у Османској Турској, у којима је страдало процењених 1,5 милиона Јермена. Док историчари догађај углавном сматрају геноцидом, Турска то негира, тврдећи да су жртве последица грађанског рата. Претходни папа, Фрања, изазвао је гнев Анкаре 2015. године називајући покољ „првим геноцидом 20. века“. Аналитичари сматрају да Лав XIV није намеравао да инсистира на формалном признању геноцида, што би могло да угрози напредак у нормализацији турско-јерменских односа. Саму службу пратило је око 500 јерменских верника.
Подршка нормализацији односа Турске и Јерменије
Турска и Јерменија немају формалне дипломатске везе, а њихова граница је затворена од 1990-их. Године 2021. почели су разговори о нормализацији односа, који се одвијају паралелно са напорима да се смање тензије између Јерменије и Азербејџана (блиског турског савезника). Посматрачи из Јеревана, попут Ричарда Гирагосијана, сматрају да папина посета промовише нормализацију односа између Јерменије и Турске. Јерменски премијер Никол Пашињан изјавио је у јуну да међународно признање геноцида није приоритет његове владе, иако је за Јермене то „неспорна чињеница“.
Тензије у Кавказу и однос Цркве и државе
Посета се одвија у време текућих тензија на Кавказу, укључујући и затегнуте односе између премијера Пашињана и Јерменске апостолске цркве. Од априла 2024. године, демонстрације које предводе истакнути клирици захтевају Пашињанову смену због његових напора да нормализује везе са Азербејџаном. Јерменске власти су ухапсиле један број свештеника, оптужујући их за подстицање на рушење владе. У међувремену, Ватикан је потписао споразум о сарадњи са Азербејџаном у области међуверског дијалога, што је узнемирило неке Јермене. Ватикан је, како се наводи, ангажован у „дипломатији иза сцене“ како би помогао у ослобађању 23 јерменска затвореника која се налазе у Бакуу.
Папско наслеђе и морални компас
Посета папе Лава XIV наставља традицију његових претходника (Павла VI, Јована Павла II и Бенедикта XVI) који су такође посетили Јерменску апостолску катедралу. Патријарх Сахак II Машалијан изјавио је да „Јерменски народ не заборавља папе који су дигли глас у нашим временима патње“. Портпарол Ватикана је истакао да посета има за циљ признање дубоких корена јерменског присуства у региону. У Јеревану, Јермени су посету дочекали као позитиван корак који подсећа свет на јерменски народ и одаје им част, чак иако не верују да ће променити турску политику.
0 Коментари