Извор филма: апокрифно Јеванђеље по Томи
Филм „Тесарски син“ (The Carpenter’s Son), натприродни трилер у којем глуми Николас Кејџ, инспирисан је апокрифним јеванђељем по Томи, неканонизованим текстом из другог века о Исусовом детињству. Режисер Лотфи Нејтан, који је одрастао као коптски православац, видео је у овом тексту, који му је открио његов отац, „потпуно нову причу о пореклу“ Исуса. Иако текст није ушао у Нови завет, вековима је остао популаран међу хришћанима.
Изненађујући портрет детињства Исуса
Апокрифно јеванђеље по Томи, познато и као Педика, покрива Исусов живот између пете и дванаесте године. Овај текст често шокира модерне читаоце јер приказује Исуса на начин који не очекују од канонских јеванђеља — као дете са моћима које користи за кажњавање оних који му се супротставе, попут убијања дечака на пијаци или ударања учитеља. Професор Тони Берк наводи да таква карактеризација није била неуобичајена у античком свету за поштоване свете људе, али професорка Џоун Тејлор додаје да је Исус приказан као неко ко „нема баш морални компас“ у погледу коришћења својих моћи.
Филм као породична драма са егзистенцијалном кризом
Режисер Нејтан је морао да попуни наративне празнине у тексту, с обзиром на то да је јеванђеље написано попут „листе догађаја“ без правог лука приче. Филм прати младог Исуса којег Сатана искушава да се побуни против свог оца, Јосифа (Кејџ). Николас Кејџ је филм видео не као хорор, већ као „породичну драму о егзистенцијалној кризи“, наводећи да је породична динамика Рођења једна од најзанимљивијих тема. Филм, као и претходни филм The Young Messiah (2016), реинтерпретира или изоставља најконтроверзније делове текста како би били мање у сукобу са канонским јеванђељима.
Историјски значај и културни утицај
Историја сведочи о популарности и дуговечности апокрифног јеванђеља по Томи међу раним хришћанима. Приче из њега прожимале су древну хришћанску предају, уметност, па чак и средњовековне представе. Једна прича из текста, о томе како је Исус удахнуо живот глиненим птицама, чак је доспела и у Куран. Иако никада нису постала канонска у строгом смислу, ова и друга јеванђеља о детињству Исуса (као што је Јаковљево протојеванђеље) увек су била на периферији хришћанске традиције.
Опрезан приступ и контроверзе
Сваки филм о Исусу који одступа од канонских јеванђеља је осетљив и рањив на критике, што потврђује и судбина Скорсезеовог Последњег Христовог искушења из 1988. године. Кејџ је изричито нагласио да нико у стварању филма „није желео никога да увреди“ и да је пројекту приступљено са љубављу, а не подсмехом. Упркос томе, конзервативна хришћанска група Америчка породична асоцијација већ је покренула петицију којом позива на блокирање приказивања филма.
0 Коментари