Херодотова прича о женском реваншу
Херодот, у V књизи своје Историје, преноси једну од најупечатљивијих прича из античке Грчке, повезујући женску одећу са насиљем. Прича се одвија након катастрофалног војног похода на Егину, из којег се вратио само један преживели атински војник. Жене Атине, у болу и гневу због губитка својих мужева, браће и очева, наводно су користиле дугачке игле (perónai) којима су причвршћивале своје дорске пеплосе да би насмрт изболе тог јединог преживелог војника, из освете.
Атински одговор: присилна промена одеће
Атински одговор на овај чин био је брз и казнен: женама је одузето право да носе дорски пеплос са иглама. Уместо тога, биле су приморане да усвоје јонски хитон — одећу која се шила или закопчавала на раменима и није имала лабаве игле које би могле да послуже као оружје. Ова промена је имала за циљ да буквално разоружа жене, елиминишући потенцијалну претњу по политички и друштвени status quo, и показујући мушкој елити да је проблем женске самосталности решен.
Мит или историјска истина
Историчари су подељени око тога да ли је Херодот забележио стварни догађај или је конструисао етиолошки мит – причу којом се објашњава културна промена. Постоји сагласност да прича функционише као згодан морални наратив за Атињане, који је једноставну промену у моди претворио у драму о женском преступу и последицама. Ова "згодна" интерпретација сугерише да је прича израз дубље мушке анксиозности у патријархалном свету око женске моћи и онога што би жене могле да учине ако нису под надзором.
Археолошки докази и мода
Археологија потврђује Херодотову централну тврдњу о промени у моди. Скулптуре из архаичне Атине, пре око 550. године пре Христа, доследно приказују жене у пеплосу причвршћеном великим бронзаним или гвозденим иглама. Међутим, средином 6. века пре Христа долази до приметног преласка на јонски хитон са ушивеним шавовима и дугмадима. Иако овај археолошки доказ подржава промену одеће, он не потврђује насилну причу о томе како је до те промене дошло.
Културна промена и контрола жена
Промена моде највероватније одражава шире културне утицаје из јонских региона, где су нове технике шивења довеле до софистициранијих и космополитских стилова. Међутим, Херодотова прича нехотице открива дубоку забринутост античке Грчке због контроле женског понашања. Уклањањем игала које су могле да буду оружје, власти су женама ускратиле средство којим су, у тренутку колективног беса, могле да остваре своју освету. Ова прича наглашава да су правила облачења била један од кључних механизама за спровођење патријархалне контроле у друштву.

0 Коментари