Идентитет изгубљен у Другој Јовановој посланици
Истраживач Линколн Блумел са Универзитета Бригам Јанг објавио је нова открића која сугеришу да жена којој је упућена Друга Јованова посланица (Нови завет) није била неименована „изабрана госпођа“, као што се дуго веровало, већ Гркиња по имену Еклекта. Блумел тврди да је њено име случајно избрисано из грчких рукописа током раног преписивања, што је вековима мењало разумевање једног од најкраћих библијских списа. Претпоставка о „изабраној госпођи“ довела је до многих коментара који су ту особу тумачили као метафору за Цркву или као неименовану хришћанску личност.
Нестанак имена због грешке преписивача
Блумел објашњава да је грешка настала када су преписивачи случајно изоставили два грчка слова τῃ на крају имена Еклекта. Ова слова су се налазила директно поред идентичног грчког члана τῃ (што значи „та“ или „тај“). У раним рукописима, све је било написано у scriptio continua – континуалним низовима текста без размака или интерпункције. Првобитни низ је гласио: ὁπρεσβύτεροςἐκλέκτῃτῇκυρίᾳ („Старешина Еклети госпођи“). Преписивач је грешком изоставио један пар поновљених слова, чиме је настало: ὁ πρεσβύτερος ἐκλεκτῇ κυρίᾳ („Старешина изабраној госпођи“). Та мала грешка је, понављана вековима, избрисала једино име жене којој се директно обраћа у некој посланици Новог завета.
Докази из папируса и натписа
Блумелово истраживање, које се ослања на папирусе пронађене у Египту, као и на гробне натписе из римског периода, убедљиво подржава његову тезу. Док су критичари раније сматрали Еклекту „именом-духом“, Блумел је сакупио 18 примера употребе тог имена из римског периода, од којих најранији датира из око 53–62. године нове ере. Пронашао је Еклекту која се користи и као друго име, као код Јулије Еклекте, Клаудије Еклекте, и других. Учењаци потврђују да је његов случај одлучујући, наглашавајући како детаљна филологија и познавање папируса могу открити „дуго скривена значења“.
Положај Еклекте у раном хришћанству
Враћање њеног имена омогућава преиспитивање положаја Еклекте у раном хришћанству. Посланица је описује као жену која је имала ауторитет у домаћинству које је вероватно подржавало путнике хришћане. Старешина јој даје инструкције да се брине о својој деци и да одбија посетиоце који тврде да шире хришћанско учење, али заправо шире лажна учења. То сугерише да је имала активну и одговорну улогу у управљању својим домаћинством и у одржавању правоверног учења у свом окружењу.
Повратак имена у будућим преводима
Блумел се нада да ће преводи Библије једног дана поново унети њено грчко име. У својој књизи, Lady Eclecte: The Lost Woman of the New Testament, он наводи да је Нови завет одувек садржао именовану жену као главног примаоца Друге Јованове посланице – све док два дуплирана грчка слова нису нестала и понела њен идентитет са собом. Његово истраживање не само да исправља дугогодишње неразумевање рукописа, већ враћа идентитет стварној особи која је била „скривена на очигледном месту“ у грчком тексту.
0 Коментари