Контроверзна посета и изостанак свечаног дочека
Епифаније Думенко, поглавар расколничке „Православне цркве Украјине“ (ПЦУ), боравио је у четвородневној „посети“ Светој Гори. За разлику од обичаја предвиђеног за примасе канонских Православних Цркава, није му приређен свечани дочек од стране Свете Заједнице – монашког управног тела – нити представника свих двадесет владајућих манастира. Овај изостанак дочека одражава контроверзан статус Думенкове организације на Атосу. Током своје посете, расколничка делегација је посетила шест од двадесет манастира, од којих су сви претходно примали посете од свештенства и верника ПЦУ, док се већина манастира држи става да је немогуће имати литургијско општење или односе са расколничком групом која се састоји од нерукоположеног „свештенства“.
Подршка мањине и новостворени манастири
У Кареји, престоници Свете Горе, Думенка је дочекала само шачица чланова Свете Заједнице. Међутим, неки манастири су јавно изразили подршку ПЦУ. Делегацију је срдачно примио манастир Нови Есфигмену, који је установио патријарх Вартоломеј да замени древни манастир Есфигмен који је тренутно у расколу. Игуман Вартоломеј је изјавио: „Званично и јавно подржавамо ‘Православну цркву Украјине’“. Сличну подршку делегација је добила и у скиту Светог Илије под манастиром Пантократор, као и у манастирима Ивирон, Ставроникита, Симонопетра и Ксенофонт, где су служене доксологије и бденија.
Думенкова реторика и питање канонског поретка
Думенко је у свом говору у скиту Светог Илије директно ушао у политички и црквени сукоб, називајући противнике ПЦУ „новим Ахавима“ са севера који „презиру канонски поредак“ и „одбацују примат у служби који има васељенски патријарх“. Ова реторика одражава нову доктрину Цариградске патријаршије о „првом без једнаких“, коју већина помесних Православних Цркава сматра неприхватљивом и упоређује је са „јереси“ у коју је упала Римокатоличка црква, што је довело до Великог раскола.
Сукоб око легитимитета и „неканонског порекла“ ПЦУ
Став већине Православног света је да управо Думенко и ПЦУ „презиру канонски поредак“. Организација је настала спајањем двеју неканонских група: једна је напустила своју Мајку, Руску Цркву, без покајања или канонског разрешења; друга група, пак, никада није ни била у канонској Цркви, а њени јерарси нису били рукоположени од стране канонских епископа. Дакле, док Думенко оптужује друге за раскол и непоштовање Мајке Цркве у Цариграду, већина Православног света сматра да је његова организација заснована на нелегитимним темељима.
Литургијско општење и симболички чинови
Током посете, Думенко је служио вечерње у манастиру Ивирон, где је делегација учествовала и у молебну пред веома поштованом Ивиронском иконом. Следећег јутра, служио је Литургију у скиту Светог Илије под Пантократором. Посета је закључена у манастирима Ставроникита, Симонопетра и Ксенофонт, где су такође служене доксологије благодарења. Ови чинови литургијског општења у малом броју манастира симболично представљају подршку Цариградске патријаршије ПЦУ, док истовремено наглашавају дубоку поделу и отпор већине Свете Заједнице да призна легитимитет Думенкове хијерархије.
0 Коментари