Разлике између стандардног и кипарског грчког
Кипарски грчки и стандардни новогрчки су посебне варијанте грчког језика које деле заједничко наслеђе, али су се разликовале због историјских, географских и културних фактора. Иако се у кипарским школама учи стандардни грчки, разлике у свакодневном говору су толике да говорник стандардног грчког може имати потешкоћа у разумевању некога ко говори кипарски грчки. Те разлике су приметне у изговору, речнику, граматици и синтакси. Кипарски дијалекат тренутно говори више од седам стотина хиљада људи на Кипру и неколико стотина хиљада у иностранству.
Географска изолација и језичка конзервација
Једна од најважнијих карактеристика кипарског грчког је његова изолација од остатка грчког говорног подручја. Ова изолација је била нарочито изражена између 7. и 10. века због арапских напада, а поновила се и након 1191. године када је острво пало под власт крсташа. Управо је ова изолација омогућила кипарском дијалекту да задржи многе карактеристике античког грчког и да се сматра дијалектом коине грчког (заједнички грчки). Неки стручњаци чак сматрају да је савремени говорни кипарски грчки ближи античком грчком него сам стандардни новогрчки.
Кључне лингвистичке разлике
Кипарски грчки има богатији инвентар гласова у односу на стандардни грчки. Ово укључује употребу геминатних (удвојених) сугласника (нпр. σσ, ρρ) и палато-алвеоларних сугласника (који производе звуке сличне σ, ζ који недостају у стандардном грчком). Такође, кипарски грчки има сложенији систем самогласника, разликује се у наглашавању речи и користи јединствен суфикс -ε- за формирање прошлог времена, који не постоји у стандардном грчком. Уз то, дијалекат има свој богат скуп идиоматских израза и потпуно нових речи.
Утицаји и очување античке сржи
Иако је Кипар претрпео бројне стране утицаје, кипарски дијалекат је успео да остане грчки у својој сржи, са снажним античким карактеристикама. Спољни посматрачи описују га као „оштрији“ и „дебљи“ у изговору сугласника у односу на мекши и стандардни грчки. Ове лексичке, граматичке и фонолошке разлике чине да кипарски грчки понекад звучи „страније него што заиста јесте“.
Успон и еволуција дијалекта
Према мишљењу Антониса Пастелопулоса, кипарски грчки дијалекат добија на значају. Све више Кипрана користи свој локални дијалекат у музици, на телевизији, у филмовима и на интернету. Како дијалекат није званично кодификован нити се учи у формалном образовању, очекује се да ће наставити да се развија „одоздо према горе“, учвршћујући се све више у савремену кипарску стварност. Управо у данашње време, више него у претходном веку, писање, извођење и певање на кипарском грчком дијалекту постало је широко распрострањено до, како се чини, невиђеног степена.
0 Коментари