Ватиканска библиотека омогућује муслиманским учењацима молитвену собу

Ватиканска библиотека као центар универзалног знања

Ватиканска Апостолска библиотека, основана средином XV века и често сматрана интелектуалним срцем Католичке цркве, себе види као универзалну библиотеку. Потврдио је то и заменик префекта, отац Ђакомо Кардинали, наводећи да колекција обухвата огромну лепезу рукописа и текстова, укључујући „невероватно старе Куране“, поред хебрејских, етиопских, арапских и кинеских дела. Библиотека чува око $80.000$ рукописа, скоро два милиона штампаних књига и наставља да открива ретке налазе, попут рукописа Спинозине Етике пронађеног последњих година.

Обезбеђивање простора за молитву муслиманским научницима

У складу са својом улогом центра универзалног учења, Ватиканска библиотека је показала отвореност и гостопримство према посетиоцима свих вера. Заменик префекта Кардинали потврдио је да је библиотека изашла у сусрет захтеву муслиманских научника који су радили са њеним фондовима. „Неки муслимански научници су нас тражили собу са тепихом за молитву и ми смо им је дали“, рекао је Кардинали, истичући да овај гест одражава трајну улогу институције као места културног очувања и толеранције.

Необични налази и чуда у колекцији

Кардинали је скренуо пажњу и на неке од необичнијих предмета у колекцији, као што је оно што се сматра најстаријом средњовековном јапанском архивом ван Јапана. Ова архива је сачувана захваљујући мисионару оцу Марију Мареги, који је 1920-их година спасио старе рукописе пронашавши децу како се играју лоптом од старог папира код једног срушеног замка. Након деценија, ово откриће је преживело разарања атомске бомбе. Кардинали је овај догађај описао као „сензационални ударац среће или инспирацију одозго“.

Изазови дигитализације и необични захтеви

Иако је библиотека отворила своје фондове широј јавности захваљујући огромном дигиталном каталогу, то је довело до прилива ексцентричних упита. Кардинали је изјавио да примају „најапсурдније захтеве, посебно из Америке“, попут питања о постојању времепловa, меноре из јерусалимског храма коју је однео Тит, или Светог Грала. Ови захтеви илуструју мешавину интересовања и спекулација које прате такву историјску институцију.

Улога АИ и људско расуђивање

Кардинали је разматрао и растући утицај вештачке интелигенције (АИ) на научни рад у библиотеци. Сугерисао је да, иако технологија може да помогне у каталогизацији – што је „исти проблем као пре $500$ година“ – она не може да замени људско расуђивање. Упозорио је да машина можда неће препознати фалсификат или, што је још важније, да не би могла да реконструише компликовану историју неког документа, за шта је и даље неопходна стручност и проницљивост научника.

Сикстинска дворана Ватиканске библиотеке