Космичко светилиште старо 3.000 година откривено у Согматару, у Турској

Откриће грађевине старе 3.000 година у Согматару

Археолози су на древном локалитету Согматар у југоисточној Турској открили грађевину стару 3.000 година, која пружа нови увид у небеску и верску прошлост региона. Ово ретко откриће представља комплекс из гвозденог доба који је вероватно повезан са грађанским животом и традицијом обожавања неба, што снажно сугерише да је Согматар некада служио као својеврсно космичко светилиште. Зграда, која се налази у близини села Јагмурлу, састоји се од седам суседних просторија, чији су зидови очувани до висине од два метра. Рани докази, према речима др Сухејле Ирем Мутлу, указују на новоасирски период (први миленијум пре нове ере), а локалитет је вероватно имао двоструку улогу — административну и церемонијалну — интегрисану у шире култове Месеца.

Промена наратива. Од некрополе до комплексног урбаног центра

Согматар је дуго био познат првенствено по својим у стенама уклесаним гробницама и верским рељефима, укључујући приказе Месеца и Сунца, због чега се сматрао светом некрополом. Међутим, недавна открића мењају тај наратив. Др Мутлу је објаснила да ова нова грађевина сугерише комплекснији урбани план, који је у јединствену целину комбиновао ритуалну, грађанску и погребну сврху. Ископавањима је на некрополи откривено 83 гробнице уклесане у стену, које датирају од раног бронзаног доба до римског периода. Овај континуитет употребе током миленијума наглашава трајни свети значај локалитета.

Веза са Хараном и лунарна мрежа

Кључна за разумевање значаја Согматара је његова усклађеност са Хараном, једним од најдуговечнијих верских центара Месопотамије. Харански храм посвећен богу Месеца, Сину, био је активан вековима, а подржавали су га владари попут Шалманесера III и Ашурбанипала. Док је Харан био великих размера, истраживачи верују да је Согматар функционисао као мања, регионална екстензија његове лунарне мреже. Ова веза указује да су верске праксе у Согматару биле део ширег, организованог система астралне религије.

Согматар као опсерваторија и космичко светилиште

Једна од теорија, коју је представио историчар Теодор Хари, сугерише да је Согматар био дизајниран као опсерваторија на отвореном у првом или другом веку нове ере. Поравнање рељефа и структура са планетарним позицијама указује на намерни покушај да се огледа ноћно небо виђено из Харана. Овај налаз повезује веру са древном науком и астрономијом. У средишту локалитета је Погнонова пећина, простор посвећен обожавању бога Месеца Сина, што додатно потврђује улогу Согматара као центра обожавања неба.

Култни центри и трајна светост локалитета

У близини Погнонове пећине налази се брдо познато као Кутсал Тепе (Свето брдо), где су натписи и небески резбарије уклесани у пејзаж. Ови елементи додатно учвршћују улогу Согматара као космичког светилишта укорењеног у древном обожавању неба и научном посматрању. Континуирано коришћење локалитета за погребне и верске сврхе током миленијума сведочи о његовом трајном светом значају у верској и историјској географији Месопотамије.