Забрана хиџаба у Аустрији

Предлог закона и претходни покушај

Новоформирана аустријска влада, коалиција Аустријске народне партије (ÖVP), Социјалдемократа (SPÖ) и NEOS-а, договорила се о увођењу забране ношења хиџаба за девојчице млађе од 14 година, како у државним тако и у приватним школама, почевши од фебруара 2026. године. Ово није први покушај Аустрије; слична мера из 2019. године, коју је предложила коалиција ÖVP–FPÖ (Аустријска партија слободе), оборена је од стране Уставног суда због кршења верских слобода и једнакости. Ипак, влада се враћа са ширим предлогом, обмотаним у језик борбе против екстремизма, тврдећи да би овај закон могао да утиче на 12.000 девојчица, иако за то немају кредибилних података.

Оптужбе и контекст исламофобије

Министарка за интеграцију Клаудија Плаколм назвала је хиџаб „изразом екстремистичких тенденција“ повезаних са „радикалним исламом“. Овај предлог закона не може се посматрати изоловано, већ је део шире аустријске кампање против такозваног „политичког ислама“. Највидљивији пример те кампање била је Операција Луксор 2020. године, када је тешко наоружана полиција извршила рације на преко 70 муслиманских домова и институција под лажним оптужбама за тероризам. Иако није било хапшења нити осуда, рације су изазвале трајну штету. Циљ није био само правни, већ и демонстрација силе, шаљући јасно упозорење да ће се муслимани у Аустрији третирати као стална безбедносна претња.

Инфраструктура контроле и надзора

Из ове идеологије проистекла је читава инфраструктура: Државно финансирани центар за документацију политичког ислама, злогласна „Исламска мапа“ која јавно наводи муслиманске институције, Бечки форум (међународна конференција која муслимане представља као безбедносну претњу), и проширени апарат за борбу против насилног екстремизма (CVE) и тероризма. Оно што је почело као говор крајње деснице, преселило се у мејнстрим, прихваћено од стране центристичких и либералних партија. Овај приступ је дугорочни пројекат да се елиминише утицај муслимана и ислама на друштвену, културну и политичку сферу у Аустрији, постепено слабећи заједнице кроз рације, административно узнемиравање и законске битке, што онемогућава организовани отпор.

Зашто су циљане младе девојчице?

Циљање младих девојчица није случајно. Тврдња да девојчице млађе од 14 година не могу „самостално“ одлучити да носе хиџаб почива на лажној претпоставци да их на то присиљавају породице или заједнице. Овај наратив брише слободу девојчица, претвара њихова тела у арене државне моћи и ставља читаве муслиманске заједнице под сумњу. Оно што изгледа као расправа о одећи, у ствари је изговор за регулисање и криминализацију муслиманских породица и друштвених мрежа. Владин најављени програм „пратећих мера“ чини ову намеру непогрешивом. Обавезно пријављивање од стране наставника, надзор над младима оптуженим за деловање као „морални чувари“, родитељска одговорност и мобилизација школа и социјалних служби служе за присилу на поштовање закона.

Угрожавање основних права

Ова забрана хиџаба није о заштити деце; то је родна политика борбе против екстремизма (CVE), која се користи као капија за регулисање и кажњавање муслиманског живота, како у његовим најискренијим тако и у ширим аспектима. Одбацити забрану хиџаба као симболичну, привремену или „јефтину политику“ значи потценити њен утицај. Њена опасност лежи у ономе што открива о ширим намерама државе. Она криминализује уобичајене верске праксе под плаштом борбе против „политичког ислама“, замагљујући границе између вере, насиља и безбедности. Логика CVE програма се провлачи у друштвену структуру, институционализујући надзор и контролу, чинећи живот муслимана регулисаном и кажњивом сфером. Разумевање овога је кључно: потребна је активна будност и јавни надзор како би се спречило да расправа о одећи поткопа основна права.