Идентитет и демографија Андоре
Андорани (на каталонском Andorrencs) су етничка група која живи у Кнежевини Андори. Упркос томе што имају заједничке културне карактеристике са суседном Француском и шпанском Каталонијом, успели су да одрже своју аутономију. Интересантно је да становници Андоре који имају држављанство чине само 35,7% од укупно 76.874 становника, док шпански становници чине 37,4%.
Историјско и политичко порекло
Андора је настала као засебна политичка јединица унутар Шпанске крајине (Marca Hispanica), коју је успоставио Карло Велики 795. године. Суверенитет је у 9. веку додељен грофу од Ургела, а касније је прешао на бискупа од Сеу д'Ургела. Од 13. века, бискуп је титуларни сакнез Андоре заједно са грофом од Фоа, чија су права касније прешла на председника Француске. Нови устав из 1993. године успоставио је јасну локалну контролу.
Традиционална економија и култура
Вековима се традиционална економија Андоре ослањала на пољопривреду, сточарство, рударство, текстил и кријумчарење. До 1950. године, популација је бројала само 10.000 људи, а патријархалне породице су имале јак утицај. Традиционална архитектура, са каменим крововима, и даље је видљива у селима. Живот се одвијао око традиционалних гозби и плесова као што су maratxa и sardana, који су део календара заједно са каталонским празницима.
Модернизација и економски раст
У последњих 50 година, повећање саобраћајне повезаности и развој комуникација довели су до интензивног раста и модернизације. „Офшор банкарство“ је обогатило државу, док 11 милиона туриста годишње посећује Андору због планинских одмаралишта и куповине. Ово је довело до демографског раста, али и изазова.
Савремени изазови и друштво
Модернизација и имиграција су донеле нове захтеве за „Андоризацијом Андоре“. Градови попут Андора ла Веља и Ескалдес-Енгордани су се диверзификовали насељавањем Португалаца и Индуса. Иако су Андорани данас међу најздравијим и дуговечнијим људима на свету, ове промене су подстакле жељу за очувањем националног идентитета.
0 Коментари