Генијални економиста и припадник СС-а
Хајнрих фон Штакелберг (1905–1946) био је економиста светске репутације, познат по својим доприносима теорији игара и дуопола. Међутим, његова биографија има и мрачну страну: био је члан Национал-социјалистичке немачке радничке партије (НСДАП) од 1931. године, а 1933. је приступио и паравојној јединици Schutzstaffel (СС). Истиче се да је његов теоријски рад, као и код многих економиста у међуратном периоду, био уско повезан са његовим политичким ангажманом и визијом света.
Теорија дуопола и неравнотежа тржишта
Штакелберг је најпознатији по својој анализи понашања предузећа на тржишту, која могу довести до асиметричних односа и појаве лидера. Његова теорија дуопола, објављена у књизи „Marktform und Gleichgewicht“ (1934), показује да је равнотежа на тржишту заправо веома ретка. У његовом моделу, један актер је лидер који поставља правила, док га други прати, што спречава формирање равнотеже. Ово је било у супротности са концепцијама његових француских претходника, Антоана Курноа и Жозефа Бертрана, који су се фокусирали на кооперативне игре.
Политичке идеје: корпоративизам и трећи пут
Иако би се могло тврдити да су Штакелбергов теоријски рад и политичко ангажовање одвојени, наводи се да постоје јасни докази о њиховој повезаности. У свом раду из 1934. године, Штакелберг је заговарао корпоративизам као „трећи пут“ између бољшевизма и индивидуалистичког капитализма. Ово је била идеја коју су подржавали и други економисти у том периоду, уверени у нестабилност капитализма. У својим анализама монетарне политике, такође је подржавао идеје које су биле у складу са нацистичким хегемонистичким амбицијама.
Од нацизма до ордолиберализма
Од 1943. године, Штакелберг се дистанцирао од нацизма и придружио се Фрајбуршкој групи, коју су чинили економисти попут Валтера Ојкена и Вилхелма Репкеа. Ова група је била зачетник ордолиберализма, немачког „средњег пута“ између класичног laissez-faire либерализма и социјализма. Ордолиберали су сматрали да држава треба да ствара и одржава нормативни оквир за „слободну и непоремећену конкуренцију“.
Егзил у Шпанији и наслеђе
Штакелберг је 1944. године искористио прилику да побегне из нацистичке Немачке, прихвативши позив Универзитета у Мадриду. У Шпанији је наставио да шири идеје ордолиберализма, иако се још увек осећао његов афинитет према фашистичким и националистичким идејама. Његово наслеђе у Шпанији је остало дубоко, иако је преминуо само две године касније, 1946. године, оставивши за собом једно дело на шпанском језику.
0 Коментари