Мрачна историја присилног гладовања као оружја рата против аутохтоних народа

Ситуација у Гази и упозорења УН-а

Уједињене нације и хуманитарне организације упозориле су да „раширено изгладњивање, неухрањеност и болести“ доводе до пораста смртности у Гази. Према извештају Integrated Food Security Phase Classification од 29. јула 2025. године, „најгори сценарио глади тренутно се одиграва у Појасу Газе“, јер је приступ храни сведен на незапамћен ниво. Више од 500.000 Палестинаца, што је четвртина становништва, суочава се са глађу, а 320.000 деце млађе од 5 година је у ризику од акутне неухрањености. Експерти УН-а оптужују Израел да користи глад као „оружје рата“, што представља злочин по међународном праву.

Историјски контекст: изгладњивање Индијанаца у Америци

Израел није једини који је користио глад као ратно оружје. Сједињене Америчке Државе и Канада су такође користиле изгладњивање да би освојиле земљу староседелачких народа. Наводи се пример председника Џорџа Вашингтона из 1791. године, који је наредио уништење фарми и усева племена Веа. Сличан пример је и кампања генерала Кита Карсона 1863. године, који је спалио села и уништио усеве племена Навахо, присиљавајући више од 10.000 људи да напусте своју домовину.

Уништење бизона и глад на северним равницама

Крајем 19. века, уништење бизона од стране досељеника довело је до глади међу староседелачким заједницама у САД и Канади. Пре доласка досељеника, било је око 60 милиона бизона, док их је 1890-их остало мање од 1.000. Ово је директно утицало на племена која су зависила од бизона за храну и друге потребе. Канадски премијер Џон А. Макдоналд није крио своје намере, рекавши да ће влада „радити све што може, недостављањем хране, док Индијанци не буду на ивици глади“, што је довело до смрти стотина људи.

Лично искуство и сећање на „гладну зиму“

Розалин Р. Лапјер, професор историје на Универзитету Илиноис у Урбана-Шампејну, дели лично искуство своје породице, која је преживела „гладну зиму“ 1883-1884. године у резервату Блекфут у Монтани. Због истребљења бизона од стране америчких досељеника, у резервату је завладала глад. Упркос покушајима лидера племена да обезбеде храну, америчка влада је намерно одложила испоруке. Према племенским записима, те зиме је од глади умрло 600 људи, док оближњи, „добро ухрањени досељеници“ нису пружили никакву помоћ. Њена породица је преживела захваљујући томе што су неки чланови успели да пронађу храну ван резервата.

Глад као оружје рата данас

Она повлачи паралелу између историјских догађаја и актуелне ситуације у Гази, наглашавајући да глад као оружје рата није само ствар прошлости. Упркос међународном притиску, Израел омогућава само краткотрајне паузе у нападима како би се доставила помоћ. Експерти, међутим, сматрају да то није ни приближно довољно за два милиона људи који су већ месецима изгладњени. Директор УН-ове Канцеларије за координацију хуманитарних послова, Рамеш Рајасингам, изјавио је 10. августа 2025. године да „ово више није криза глади која се назире – ово је глад, чиста и једноставна“.